CETVRTI pokusaj Izvrsnog biroa Predsednistva SKJ da jugoslovenske muslimane proglasi posebnom nacijom, izveden samo nekoliko meseci pred popis stanovnitsva SFRJ, po svemu je bio najdramaticniji. Tog, 13. oktobra 1970, u zgradi Centralnog komiteta SKJ na Novom Beogradu varnice su sevale na svakom koraku, a sve nedoumice o poreklu i eventualnoj etnickoj samobitnosti ovog dela jugoslovenskog stanovnistva opet su isplivale na povrsinu. Svi sporovi su vraceni na pocetak, cak i oni za koje se sest meseci ranije u Titovom razgovoru sa Vidom Tomsic i Krstom Crvenkovskim verovalo da su "u osnovi rascisceni".
Buru su i ovog puta najavili vodeci funkcioneri Makedonije, koji su panicno zazirali od mogucnosti da bilo koji deo gradana ove republike islamske veroispovesti pripadne novoj naciji - "Muslimanima u etnickom smislu".
PRVE varnice sevnule su pre nego sto su se clanovi najuzeg rukovodstva SKJ i okupili na svom zasedanju u Beogradu. Upalio ih je Krste Crvenkovski, koji se, cim je saznao da je ova rasprava zakazana, iz Skoplja telefonom javio predsedavajucem Izvrsnog biroa Budislavu Soskicu. U slusalicu, koja se usijala od primedbi koje su stizale iz Skoplja, tada vodeci makedonski komunista izlio je citavu casu zuci.
Prema informaciji, koju je o ovom razgovoru clanovima Izvrsnog biroa preneo Budislav Soskic, Crvenkovski je kipteo od nezadovoljstva. Spisak njegovih zamerki bio je dugacak: zasto se o nacionalnom izjasnjavanju Jugoslovena islamske veroispovesti ponovo raspravlja u najuzem rukovodstvu SKJ, da li se to cini na zahtev celokupnog clanstva Komisije Predsednistva SKJ za medunacionalne odnose ili samo nekih njenih clanova, zasto o svemu tome nisu konsultovani predstavnici Makedonije, a najvise mu je smetalo ponovno pokretanje ideje da se novoj muslimanskoj naciji mogu prikljuciti i gradani islamske veroispovesti izvan Bosne i Hercegovine i Sandzaka.
- Crvenkovski je rekao da se ovi novi predlozi Komisije za medunacionalne odnose ne mogu prihvatiti bez guzve. Tvrdio je da se sve ovo moze shvatiti kao "jedan panislamisticki prilaz" - saopstio je Soskic, obavestavajuci prisutne da Crvenkovski nece prisustvovati ovoj sednici, a da ce stavove Makedonije na njoj zastupati Kiro Gligorov.
Na ove teske reci koje su stigle iz Makedonije prvi je reagovao zamenik predsednika Komisije Predsednistva SKJ za medunacionalne odnose Dobrivoje Radosavljevic.
- Novi predlozi proisticu iz duha rasprave i zakljucaka jugoslovenskog savetovanja odrzanog u Sarajevu - rekao je on i izricito naglasio: - To se odnosi i na predlog da se iza naziva nove nacije - "Muslimani - u smislu narodnosti" brise napomena da se to odnosi samo na islamsko stanovnistvo Bosne i Hercegovine i Sandzaka i srpsko-hrvatskog govornog jezika, ali na nivou stilizacije recenice o direktivama popisivacima. Iz recenice kojom im se nalaze da moraju znati "da razgranice pripadnike islamske veroispovesti od Muslimana u nacionalnom smislu" izostavljaju se primeri koji sugerisu da se to odnosi samo na "Makedonce, Albance, Turke i slicne narode", a ne i druge narode, medu kojima ima pripadnika islamske veroispovesti.
Na zamerke iz Makedonije reagovao je i generalni sekretar Savezne konferencije Socijalistickog saveza Jugoslavije Beno Zupancic.
- I kod nas je bilo primedbi sto se nova muslimanska nacija geografski ogranicava na Bosnu i Hercegovinu i Sandzak - saopstio je on i dodao da je taj stav zauzelo i politicko rukovodstvo Srbije koje smatra da se "etnicka pripadnost Muslimana ne moze vezivati za ovu ili onu republiku ili govorni jezik".
Na ovo je reagovao Kiro Gligorov, koji je ponovio raniju tvrdnju makedonskih funkcionera da se u slucaju pripadnika islamske veroispovesti u Makedoniji "radi o Makedoncima", da takvih ljudi u Makedoniji ima "oko osamdesetak hiljada" i da treba uciniti sve da kod izjasnjavanja u predstojecem popisu stanovnistva "ne pretegne verski elemenat".
NE bi trebalo da se dogodi da u jednoj maloj republici i maloj (makedonskoj) naciji dode do nesporazuma gotovo kod deset odsto stanovnistva - zavapio je Gligorov, koji je na ovom skupu lansirao novu varijantu o tome koji bi sve pripadnici jugoslovenskog stanovnistva islamske veroispovesti mogli pripasti novoj muslimanskoj naciji:
- Zasto ne bismo mogli da kazemo da su to Muslimani srpsko-hrvatskog govornog jezika - sugerisao je on.
Na to je smesta reagovao vodeci komunista kosmetskih Albanaca Fadilj Hodza, koji je ovaj predlog odbio zbog toga sto bi on predstavljao problem za njegove sunarodnike.
- Ima jedan mali broj ljudi na Kosovu koji govore turski jezik, a osecaju se Albancima. Jedan od njih je Ali Sukrija, clan Saveznog izvrsnog veca. On je kod kuce govorio turski, i njegov otac i svi drugi, ali nikad se oni Turcima nisu osecali nego su Albanci - izjavio je Hodza napominjuci da "takvih na Kosovu ima dosta!"
DEMOKRATSKA ASIMILACIJA
ARGUMENTACIJA s kojom su se sluzili mnogi ucesnici rasprava o definisanju nove muslimanske nacije u Jugoslaviji cesto je predstavljala simbiozu puke improvizacije i politickog licemerja. To mozda ponajbolje ilustruje diskusija Fadilja Hodze. On je strah da se kosmetski Turci, koji se, kako je on tvrdio, "osecaju Albancima", u narednom popisu stanovnistva ne deklarisu kao Turci u prisustvu svih clanova Izvrsnog biroa resavao na ovaj nacin:
- Mislim da treba ljudi da se izjasne onako kako se osecaju. To je bitno, odnosno, tu se svi demokratski principi postuju!
Buru su i ovog puta najavili vodeci funkcioneri Makedonije, koji su panicno zazirali od mogucnosti da bilo koji deo gradana ove republike islamske veroispovesti pripadne novoj naciji - "Muslimanima u etnickom smislu".
PRVE varnice sevnule su pre nego sto su se clanovi najuzeg rukovodstva SKJ i okupili na svom zasedanju u Beogradu. Upalio ih je Krste Crvenkovski, koji se, cim je saznao da je ova rasprava zakazana, iz Skoplja telefonom javio predsedavajucem Izvrsnog biroa Budislavu Soskicu. U slusalicu, koja se usijala od primedbi koje su stizale iz Skoplja, tada vodeci makedonski komunista izlio je citavu casu zuci.
Prema informaciji, koju je o ovom razgovoru clanovima Izvrsnog biroa preneo Budislav Soskic, Crvenkovski je kipteo od nezadovoljstva. Spisak njegovih zamerki bio je dugacak: zasto se o nacionalnom izjasnjavanju Jugoslovena islamske veroispovesti ponovo raspravlja u najuzem rukovodstvu SKJ, da li se to cini na zahtev celokupnog clanstva Komisije Predsednistva SKJ za medunacionalne odnose ili samo nekih njenih clanova, zasto o svemu tome nisu konsultovani predstavnici Makedonije, a najvise mu je smetalo ponovno pokretanje ideje da se novoj muslimanskoj naciji mogu prikljuciti i gradani islamske veroispovesti izvan Bosne i Hercegovine i Sandzaka.
- Crvenkovski je rekao da se ovi novi predlozi Komisije za medunacionalne odnose ne mogu prihvatiti bez guzve. Tvrdio je da se sve ovo moze shvatiti kao "jedan panislamisticki prilaz" - saopstio je Soskic, obavestavajuci prisutne da Crvenkovski nece prisustvovati ovoj sednici, a da ce stavove Makedonije na njoj zastupati Kiro Gligorov.
Na ove teske reci koje su stigle iz Makedonije prvi je reagovao zamenik predsednika Komisije Predsednistva SKJ za medunacionalne odnose Dobrivoje Radosavljevic.
- Novi predlozi proisticu iz duha rasprave i zakljucaka jugoslovenskog savetovanja odrzanog u Sarajevu - rekao je on i izricito naglasio: - To se odnosi i na predlog da se iza naziva nove nacije - "Muslimani - u smislu narodnosti" brise napomena da se to odnosi samo na islamsko stanovnistvo Bosne i Hercegovine i Sandzaka i srpsko-hrvatskog govornog jezika, ali na nivou stilizacije recenice o direktivama popisivacima. Iz recenice kojom im se nalaze da moraju znati "da razgranice pripadnike islamske veroispovesti od Muslimana u nacionalnom smislu" izostavljaju se primeri koji sugerisu da se to odnosi samo na "Makedonce, Albance, Turke i slicne narode", a ne i druge narode, medu kojima ima pripadnika islamske veroispovesti.
Na zamerke iz Makedonije reagovao je i generalni sekretar Savezne konferencije Socijalistickog saveza Jugoslavije Beno Zupancic.
- I kod nas je bilo primedbi sto se nova muslimanska nacija geografski ogranicava na Bosnu i Hercegovinu i Sandzak - saopstio je on i dodao da je taj stav zauzelo i politicko rukovodstvo Srbije koje smatra da se "etnicka pripadnost Muslimana ne moze vezivati za ovu ili onu republiku ili govorni jezik".
Na ovo je reagovao Kiro Gligorov, koji je ponovio raniju tvrdnju makedonskih funkcionera da se u slucaju pripadnika islamske veroispovesti u Makedoniji "radi o Makedoncima", da takvih ljudi u Makedoniji ima "oko osamdesetak hiljada" i da treba uciniti sve da kod izjasnjavanja u predstojecem popisu stanovnistva "ne pretegne verski elemenat".
NE bi trebalo da se dogodi da u jednoj maloj republici i maloj (makedonskoj) naciji dode do nesporazuma gotovo kod deset odsto stanovnistva - zavapio je Gligorov, koji je na ovom skupu lansirao novu varijantu o tome koji bi sve pripadnici jugoslovenskog stanovnistva islamske veroispovesti mogli pripasti novoj muslimanskoj naciji:
- Zasto ne bismo mogli da kazemo da su to Muslimani srpsko-hrvatskog govornog jezika - sugerisao je on.
Na to je smesta reagovao vodeci komunista kosmetskih Albanaca Fadilj Hodza, koji je ovaj predlog odbio zbog toga sto bi on predstavljao problem za njegove sunarodnike.
- Ima jedan mali broj ljudi na Kosovu koji govore turski jezik, a osecaju se Albancima. Jedan od njih je Ali Sukrija, clan Saveznog izvrsnog veca. On je kod kuce govorio turski, i njegov otac i svi drugi, ali nikad se oni Turcima nisu osecali nego su Albanci - izjavio je Hodza napominjuci da "takvih na Kosovu ima dosta!"
DEMOKRATSKA ASIMILACIJA
ARGUMENTACIJA s kojom su se sluzili mnogi ucesnici rasprava o definisanju nove muslimanske nacije u Jugoslaviji cesto je predstavljala simbiozu puke improvizacije i politickog licemerja. To mozda ponajbolje ilustruje diskusija Fadilja Hodze. On je strah da se kosmetski Turci, koji se, kako je on tvrdio, "osecaju Albancima", u narednom popisu stanovnistva ne deklarisu kao Turci u prisustvu svih clanova Izvrsnog biroa resavao na ovaj nacin:
- Mislim da treba ljudi da se izjasne onako kako se osecaju. To je bitno, odnosno, tu se svi demokratski principi postuju!