SEDAM dana posle konsultacija Vide Tomsic i Krste Crvenkovskog sa Titom o predstojecem popisu stanovnistva SFRJ vec po treci put za nepuna dva meseca bilo je reci na Izvrsnom birou Predsednistva SKJ. Bilo je to 28. aprila 1970, pod tackom "razno".
U razgovoru o ovoj vrucoj temi ovog puta su ucestvovala samo trojica ljudi, ali i to je bilo dovoljno da jedna usputna, tehnicka rasprava pokaze da je na pomolu velika afera. Ukratko: Rezime stavova Izvrsnog biroa o popisu stanovnistva, podeljen clanovima najuzeg rukovodstva SKJ na ovom sastanku, bitno je odudarao od zakljucaka tog istog tela, usvojenih 10. marta 1970, a u meduvremenu Izvrsni biro ni na jednoj svojoj sednici nije raspravljao o ovom pitanju! Drugim recima, stavove vrha SKJ o ovoj delikatnoj temi neko je promenio ne konsultujuci se uopste sa pripadnicima tog istog vrha SKJ!
Sve je i ovog puta pocelo bezazleno. Pri kraju ovog zasedanja Izvrsnog biroa, za rec se javio Milosav Prelic, sekretar Strucnih sluzbi Predsednistva SKJ.
- Da uputimo sa ove sednice Biroa ovaj rezime stavova o popisu stanovnistva posto to ranije nismo dali clanovima Predsednistva SKJ - pita on.
- Taj rezime - odgovara slovenacki izaslanik Stane Dolanc - dobijaju svi clanovi Izvrsnog biroa, svi clanovi Predsednistva SKJ, rukovodstvo Socijalistickog saveza, clanovi Saveznog izvrsnog veca.
Za rec se javlja Krste Crvenkovski:
- Ja sam - saopstava on - ubacio u ovaj dokument jos neka preciziranja.
Ne navodeci sta je sve, kako i zbog cega promenjeno, on se za ono sto je ucinio pokriva Titovim autoritetom: "To je uglavnom rezultat naseg razgovora i dogovora s Titom."
Odrednicu "uglavnom" ne precizira, pa clanovi Izvrsnog biroa ostaju uskraceni za informaciju sta je izmenjeno na Titov, a sta na zahtev nekog drugog, Crvenkovski prepricava kako je tekao njegov i razgovor Vide Tomsic sa Titom.
- Imali smo dugacak razgovor kod druga Tita - veli Crvenkovski i dodaje da je Tito "u pocetku bio jako rezervisan", ali da je na kraju "sam izricito rekao da jugoslovenstvo ne moze da se tretira kao nacionalnost".
- Predlagao je neke druge formulacije, recimo "Jugosloven, roden kao Hrvat", ali smo mu rekli da bi to islo tesko - kaze Crvenkovski, isticuci da ce se "svako ako zeli deklarisati kao Jugosloven". Odbaceno je, informise on, insistiranje Vide Tomsic i njene komisije da "ako neko kaze da je po narodnosti Jugosloven, popisivac treba da kaze - ne, ne postoji takva narodnost".
- Mislimo - kaze on, ne navodeci u cije ime, pored sebe, govori - da bi to bio pritisak koji Ustavom nije dozvoljen.
- Ne znam da li znate da gradanin po Ustavu ne mora da se deklarise kojoj naciji pripada - istice on, zavrsavajuci svoje izlaganje recima:
- Na kraju je Tito rekao: "U redu, radite ovo, ali nemojte mene petljati u to!"
To je sve sto je Crvenkovski svojim kolegama, clanovima Izvrsnog biroa, rekao o "dugackom razgovoru kod druga Tita". I iz njegove informacije i iz zabeleske o Titovom susretu sa Crvenkovskim i Vidom Tomsic, koja se cuva u Titovom licnom arhivu, vidi se da se tom prilikom nije ni razgovaralo o problemima u popisu jugoslovenskih gradana islamske veroispovesti. To najbolje potvrduju uvodne reci s kojima je Vida Tomsic, prema belesci iz Titovog arhiva, zapocela ovaj razgovor, a ta recenica, kojom je definisana tema ove rasprave, glasi: "Pitanje Muslimana je u osnovi rascisceno, a ostalo je otvoreno pitanje Jugoslovena."
Muslimani u ovom razgovoru vise nikad nisu ni pomenuti, a u korekciji zakljucaka Izvrsnog biroa, za koju je Crvenkovski rekao da je "uglavnom rezultat naseg razgovora i dogovora sa Titom", bas tu su izvrsene najvece intervencije!
U zakljuccima Izvrsnog biroa od 10. marta je receno da se ovaj deo jugoslovenske populacije moze izjasnjavati kao "Muslimani - u smislu narodnosti", a u prepravljenoj verziji stavova Izvrsnog biroa stajalo je da se to odnosi samo na Jugoslovene islamske verispovesti "srpskohrvatskog govornog jezika", i to iskljucivo u "Bosni i Hercegovini i Sandzaku"!
U dokumentu od 10. marta je pisalo da popisivaci treba da znaju "da objasne da se u ovoj rubrici (Musliman - u smislu narodnosti) ne izrazava verska pripadnost" i da treba "jasno razluciti one pripadnike islamske veroispovesti koji se osecaju i deklarisu kao Makedonci, Albanci, Srbi, Hrvati, Crnogorci - od onih koji se smatraju Muslimanima u smislu narodnosti", a u verziji koja je korigovana bez rasprave u Izvrsnom birou to je drugacije formulisano. Vise se nije pominjala mogucnost da se Jugosloveni islamske veroispovesti mogu izjasnjavati i kao "Srbi, Hrvati, Crnogorci", vec samo kao "Makedonci, Albanci, Turci i slicno"!
Na ova "preciziranja" Krste Crvenkovskog 28. aprila 1970. nije reagovao nijedan clan Izvrsnog biroa!
POLITIKA KAO NAUKA
IZVRSNI biro je na ovoj sednici zakljucio da se mora pokrenuti "najsira drustveno-politicka i idejna aktivnost pred sam popis stanovnistva", ali i "istovremeno stvoriti mogucnost da popis protice kao izrazito naucno-statisticka radnja".
- Konacno je zauzet stav - kaze se u zakljuccima - da se u popisni upitnik ne unosi oznaka "Jugosloven - nacionalno neopredeljen" vec da se svi oni koji se izjasne kao "Jugosloveni" prikazu u posebnoj rubrici koja ce nositi naziv "Razno".
U razgovoru o ovoj vrucoj temi ovog puta su ucestvovala samo trojica ljudi, ali i to je bilo dovoljno da jedna usputna, tehnicka rasprava pokaze da je na pomolu velika afera. Ukratko: Rezime stavova Izvrsnog biroa o popisu stanovnistva, podeljen clanovima najuzeg rukovodstva SKJ na ovom sastanku, bitno je odudarao od zakljucaka tog istog tela, usvojenih 10. marta 1970, a u meduvremenu Izvrsni biro ni na jednoj svojoj sednici nije raspravljao o ovom pitanju! Drugim recima, stavove vrha SKJ o ovoj delikatnoj temi neko je promenio ne konsultujuci se uopste sa pripadnicima tog istog vrha SKJ!
Sve je i ovog puta pocelo bezazleno. Pri kraju ovog zasedanja Izvrsnog biroa, za rec se javio Milosav Prelic, sekretar Strucnih sluzbi Predsednistva SKJ.
- Da uputimo sa ove sednice Biroa ovaj rezime stavova o popisu stanovnistva posto to ranije nismo dali clanovima Predsednistva SKJ - pita on.
- Taj rezime - odgovara slovenacki izaslanik Stane Dolanc - dobijaju svi clanovi Izvrsnog biroa, svi clanovi Predsednistva SKJ, rukovodstvo Socijalistickog saveza, clanovi Saveznog izvrsnog veca.
Za rec se javlja Krste Crvenkovski:
- Ja sam - saopstava on - ubacio u ovaj dokument jos neka preciziranja.
Ne navodeci sta je sve, kako i zbog cega promenjeno, on se za ono sto je ucinio pokriva Titovim autoritetom: "To je uglavnom rezultat naseg razgovora i dogovora s Titom."
Odrednicu "uglavnom" ne precizira, pa clanovi Izvrsnog biroa ostaju uskraceni za informaciju sta je izmenjeno na Titov, a sta na zahtev nekog drugog, Crvenkovski prepricava kako je tekao njegov i razgovor Vide Tomsic sa Titom.
- Imali smo dugacak razgovor kod druga Tita - veli Crvenkovski i dodaje da je Tito "u pocetku bio jako rezervisan", ali da je na kraju "sam izricito rekao da jugoslovenstvo ne moze da se tretira kao nacionalnost".
- Predlagao je neke druge formulacije, recimo "Jugosloven, roden kao Hrvat", ali smo mu rekli da bi to islo tesko - kaze Crvenkovski, isticuci da ce se "svako ako zeli deklarisati kao Jugosloven". Odbaceno je, informise on, insistiranje Vide Tomsic i njene komisije da "ako neko kaze da je po narodnosti Jugosloven, popisivac treba da kaze - ne, ne postoji takva narodnost".
- Mislimo - kaze on, ne navodeci u cije ime, pored sebe, govori - da bi to bio pritisak koji Ustavom nije dozvoljen.
- Ne znam da li znate da gradanin po Ustavu ne mora da se deklarise kojoj naciji pripada - istice on, zavrsavajuci svoje izlaganje recima:
- Na kraju je Tito rekao: "U redu, radite ovo, ali nemojte mene petljati u to!"
To je sve sto je Crvenkovski svojim kolegama, clanovima Izvrsnog biroa, rekao o "dugackom razgovoru kod druga Tita". I iz njegove informacije i iz zabeleske o Titovom susretu sa Crvenkovskim i Vidom Tomsic, koja se cuva u Titovom licnom arhivu, vidi se da se tom prilikom nije ni razgovaralo o problemima u popisu jugoslovenskih gradana islamske veroispovesti. To najbolje potvrduju uvodne reci s kojima je Vida Tomsic, prema belesci iz Titovog arhiva, zapocela ovaj razgovor, a ta recenica, kojom je definisana tema ove rasprave, glasi: "Pitanje Muslimana je u osnovi rascisceno, a ostalo je otvoreno pitanje Jugoslovena."
Muslimani u ovom razgovoru vise nikad nisu ni pomenuti, a u korekciji zakljucaka Izvrsnog biroa, za koju je Crvenkovski rekao da je "uglavnom rezultat naseg razgovora i dogovora sa Titom", bas tu su izvrsene najvece intervencije!
U zakljuccima Izvrsnog biroa od 10. marta je receno da se ovaj deo jugoslovenske populacije moze izjasnjavati kao "Muslimani - u smislu narodnosti", a u prepravljenoj verziji stavova Izvrsnog biroa stajalo je da se to odnosi samo na Jugoslovene islamske verispovesti "srpskohrvatskog govornog jezika", i to iskljucivo u "Bosni i Hercegovini i Sandzaku"!
U dokumentu od 10. marta je pisalo da popisivaci treba da znaju "da objasne da se u ovoj rubrici (Musliman - u smislu narodnosti) ne izrazava verska pripadnost" i da treba "jasno razluciti one pripadnike islamske veroispovesti koji se osecaju i deklarisu kao Makedonci, Albanci, Srbi, Hrvati, Crnogorci - od onih koji se smatraju Muslimanima u smislu narodnosti", a u verziji koja je korigovana bez rasprave u Izvrsnom birou to je drugacije formulisano. Vise se nije pominjala mogucnost da se Jugosloveni islamske veroispovesti mogu izjasnjavati i kao "Srbi, Hrvati, Crnogorci", vec samo kao "Makedonci, Albanci, Turci i slicno"!
Na ova "preciziranja" Krste Crvenkovskog 28. aprila 1970. nije reagovao nijedan clan Izvrsnog biroa!
POLITIKA KAO NAUKA
IZVRSNI biro je na ovoj sednici zakljucio da se mora pokrenuti "najsira drustveno-politicka i idejna aktivnost pred sam popis stanovnistva", ali i "istovremeno stvoriti mogucnost da popis protice kao izrazito naucno-statisticka radnja".
- Konacno je zauzet stav - kaze se u zakljuccima - da se u popisni upitnik ne unosi oznaka "Jugosloven - nacionalno neopredeljen" vec da se svi oni koji se izjasne kao "Jugosloveni" prikazu u posebnoj rubrici koja ce nositi naziv "Razno".