NAJVATRENIJI govornik u raspravi Izvrsnog biroa Predsednistva SKJ o predstojecem popisu stanovnistva SFRJ u 1971. bio je makedonski zastupnik Krste Crvenkovski. Bio je bez dlake na jeziku, reagovao je prakticno na svako misljenje koje nije bilo identicno njegovim razmisljanjima. Tako je postupio i posle izlaganja Mijalka Todorovica, koji je rekao da onom delu muslimanskog zivlja koji se ne izjasnjava kao Makedonci treba u predstojecem popisu omoguciti da se deklarisu "kao pripadnici posebnog naroda - Muslimana".
- Ja bih - poceo je on - malo osporio ovu tezu. Ovde je Biro, i to moram da kazem. Onako kako je nasa partija (SKJ) pronikla u sve specificnosti Bosne trebalo bi sa istom paznjom da pronikne i u specificnost Makedonije.
Posle ovako visokog garda Crvenkovski je skrenuo paznju na to da niko ne moze "osporiti momenat jednog nacionalnog osvescivanja Makedonaca koji su poslednjih 150 godina deljeni na Muslimane, Bugare, Srbe i Grke".
- Postoji jedna prirodna teznja da se te podele prevazidu - istice on i bez uvijanja kaze: "Prema tome, postoji jedan proces koji neminovno vodi ka tome da se najveci broj stanovnika Makedonije izjasnjava Makedoncima".
Glavno je tek sledilo:
- Tacno je ovo sto kaze Todorovic, da ima Muslimana iz Sandzaka koji idu tamo (u Bosnu), ali tacno je i nesto drugo da postoji jedna struja Muslimana u Bosni koja tezi da okupi sve muslimane - signalizira Crvenkovski, i sve ovo smesta u kontekst kako "u citavom svetu postoji jedan pokret koji tezi da okupi sve muslimane i da ih izdvoji od drugih" i da je taj pokret "uvek bio reakcionaran".
Stigle su i dve zaoke. Prva: "Sta znaci pustiti cisto izjasnjavanje? Cisto ne znaci pustiti da neko propagira da se pripadnici islamske veroispovesti u Makedoniji deklarisu Muslimanima, a ne podupreti jedan drugi proces koji ide ka jednom osvescivanju Makedonaca".
Druga zaoka bila je jos uproscenija: "Mi u susedstvu imamo jednu drugu naciju - albansku, koja ima i muslimane i katolike i pravoslavce, a svi se osecaju pripadnicima jedne nacije. Tako da mislim da u Jugoslaviji postoje neki negativni elementi iz proslosti koji su vestacki isli za tim da to stvore", tvrdi Crvenkovski pri cemu svakako misli na stvaranje islamske nacije.
Crnogorski predstavnik Budislav Soskic bio je dvosmislen. Istovremeno mu je bilo blisko stanoviste Crvenkovskog, jer se pripadnici islamske veroispovesti u Crnoj Gori "pre svega osecaju Crnogorcima", ali i zahtev da "tim ljudima damo mogucnost slobodnog opredeljivanja" i "da to potpuno legalizujemo".
Ova protivrecnost kao da je izbacila iz takta Crvenkovskog, koji je otvorio karte do kraja:
- Kod Muslimana postoji jedna fluidnost. Kako cete vi objasniti sledeci fenomen, sad vas mogu odvesti u Skoplje, kod Sandzaklija i Bosanaca - pre desetak godina svi su se oni deklarisali kao Turci, a sad se 75 odsto njih deklarise kao Albanci!
Bura koja se posle ovih reci mogla ocekivati gotovo je potpuno izostala. Jedino je bosanski Srbin Cvijetin Mijatovic dodao:
- Ne moze se reci da je kod svih Muslimana takva politika. Kod 90 odsto nije takva politika. Ima usred Bosne i Sarajeva Muslimana koji traze da se "pisu" kao Jugosloveni.
Loptu je pokusao da smiri drugi Makedonac u Izvrsnom birou Kiro Gligorov:
- Sasvim je ispravno da se oni izjasnjavaju Muslimanima kad je u pitanju osecanje znacajnog dela stanovnistva u Bosni i Hercegovini, delimicno i u Sandzaku i Crnoj Gori, jer se verovatno radi o istom etnickom sastavu.
I njegov kljucni stav bio je isti kao i kod Crvenkovskog:
- Iz tog ne bi trebalo izvuci istovetan zakljucak i sa jednom drugom (islamskom) grupom u Makedoniji, jer te dve grupe nemaju nikakve veze sem zajednicke verske pripadnosti. To bi bio sablon koji ne bi odgovarao realnosti.
Pri kraju debate za rec se javila i uvodnicarka Vida Tomsic:
- Moze li drugi Mijatovic da vidi u Bosni, tamo ima strucnjaka za ovo muslimansko pitanje, da se popisivacima kaze da je Musliman u nacionalnom, odnosno narodnosnom smislu onaj koji govori srpskohrvatskim jezikom. Mozda to resava ovo pitanje Makedonije.
Mijatovic je tu ideju odbio:
- To bi u Bosni bilo shvaceno kao nametanje, jer tamo ima citav pokret za trecu varijantu jezika, pa bi rekli - mi imamo svoj jezik, ovaj sto govorimo, ovaj je naski. Odmah bi se otvorile razne diskusije.
Posle svega, predsedavajuci Fadilj Hodza zakljucuje visecasovnu raspravu:
- Stali smo na stanoviste da treba upisati "Musliman - u smislu narodnosti", a predlog "Jugosloven - nacionalno neopredeljen" brise se i kaze se "neopredeljen u smislu narodnosti".
- Ja bih - poceo je on - malo osporio ovu tezu. Ovde je Biro, i to moram da kazem. Onako kako je nasa partija (SKJ) pronikla u sve specificnosti Bosne trebalo bi sa istom paznjom da pronikne i u specificnost Makedonije.
Posle ovako visokog garda Crvenkovski je skrenuo paznju na to da niko ne moze "osporiti momenat jednog nacionalnog osvescivanja Makedonaca koji su poslednjih 150 godina deljeni na Muslimane, Bugare, Srbe i Grke".
- Postoji jedna prirodna teznja da se te podele prevazidu - istice on i bez uvijanja kaze: "Prema tome, postoji jedan proces koji neminovno vodi ka tome da se najveci broj stanovnika Makedonije izjasnjava Makedoncima".
Glavno je tek sledilo:
- Tacno je ovo sto kaze Todorovic, da ima Muslimana iz Sandzaka koji idu tamo (u Bosnu), ali tacno je i nesto drugo da postoji jedna struja Muslimana u Bosni koja tezi da okupi sve muslimane - signalizira Crvenkovski, i sve ovo smesta u kontekst kako "u citavom svetu postoji jedan pokret koji tezi da okupi sve muslimane i da ih izdvoji od drugih" i da je taj pokret "uvek bio reakcionaran".
Stigle su i dve zaoke. Prva: "Sta znaci pustiti cisto izjasnjavanje? Cisto ne znaci pustiti da neko propagira da se pripadnici islamske veroispovesti u Makedoniji deklarisu Muslimanima, a ne podupreti jedan drugi proces koji ide ka jednom osvescivanju Makedonaca".
Druga zaoka bila je jos uproscenija: "Mi u susedstvu imamo jednu drugu naciju - albansku, koja ima i muslimane i katolike i pravoslavce, a svi se osecaju pripadnicima jedne nacije. Tako da mislim da u Jugoslaviji postoje neki negativni elementi iz proslosti koji su vestacki isli za tim da to stvore", tvrdi Crvenkovski pri cemu svakako misli na stvaranje islamske nacije.
Crnogorski predstavnik Budislav Soskic bio je dvosmislen. Istovremeno mu je bilo blisko stanoviste Crvenkovskog, jer se pripadnici islamske veroispovesti u Crnoj Gori "pre svega osecaju Crnogorcima", ali i zahtev da "tim ljudima damo mogucnost slobodnog opredeljivanja" i "da to potpuno legalizujemo".
Ova protivrecnost kao da je izbacila iz takta Crvenkovskog, koji je otvorio karte do kraja:
- Kod Muslimana postoji jedna fluidnost. Kako cete vi objasniti sledeci fenomen, sad vas mogu odvesti u Skoplje, kod Sandzaklija i Bosanaca - pre desetak godina svi su se oni deklarisali kao Turci, a sad se 75 odsto njih deklarise kao Albanci!
Bura koja se posle ovih reci mogla ocekivati gotovo je potpuno izostala. Jedino je bosanski Srbin Cvijetin Mijatovic dodao:
- Ne moze se reci da je kod svih Muslimana takva politika. Kod 90 odsto nije takva politika. Ima usred Bosne i Sarajeva Muslimana koji traze da se "pisu" kao Jugosloveni.
Loptu je pokusao da smiri drugi Makedonac u Izvrsnom birou Kiro Gligorov:
- Sasvim je ispravno da se oni izjasnjavaju Muslimanima kad je u pitanju osecanje znacajnog dela stanovnistva u Bosni i Hercegovini, delimicno i u Sandzaku i Crnoj Gori, jer se verovatno radi o istom etnickom sastavu.
I njegov kljucni stav bio je isti kao i kod Crvenkovskog:
- Iz tog ne bi trebalo izvuci istovetan zakljucak i sa jednom drugom (islamskom) grupom u Makedoniji, jer te dve grupe nemaju nikakve veze sem zajednicke verske pripadnosti. To bi bio sablon koji ne bi odgovarao realnosti.
Pri kraju debate za rec se javila i uvodnicarka Vida Tomsic:
- Moze li drugi Mijatovic da vidi u Bosni, tamo ima strucnjaka za ovo muslimansko pitanje, da se popisivacima kaze da je Musliman u nacionalnom, odnosno narodnosnom smislu onaj koji govori srpskohrvatskim jezikom. Mozda to resava ovo pitanje Makedonije.
Mijatovic je tu ideju odbio:
- To bi u Bosni bilo shvaceno kao nametanje, jer tamo ima citav pokret za trecu varijantu jezika, pa bi rekli - mi imamo svoj jezik, ovaj sto govorimo, ovaj je naski. Odmah bi se otvorile razne diskusije.
Posle svega, predsedavajuci Fadilj Hodza zakljucuje visecasovnu raspravu:
- Stali smo na stanoviste da treba upisati "Musliman - u smislu narodnosti", a predlog "Jugosloven - nacionalno neopredeljen" brise se i kaze se "neopredeljen u smislu narodnosti".