POSLE upozorenja Vide Tomsic da ce u popisu jugoslovenskog stanovnistva islamske veroispovesti biti izuzetno vazna uloga popisivaca, na Izvrsnom birou Predsednistva SKJ razvila se zucna rasprava. Ton je, bar u prvom delu rasprave, vodene 10. marta 1970, davao makedonski funkcioner Krste Crvenkovski, koji je panicno zazirao od mogucnosti da se bilo koji deo pripadnika islamske veroispovesti u Makedoniji prilikom predstojeceg popisa izjasni kao "Muslimani u nacionalnom smislu".
- Kod Muslimana se - kaze on - objektivno odstupa od principa da je narodnost jedna objektivna stvar, a ne subjektivno osecanje. Kod Muslimana se od tog odstupa, kod Muslimana izvan Bosne - govori on sa zadrskom.
U ODGOVORU na ovu krupnu primedbu "drugarica Vida", kao je oslovljavaju svi ucesnici sastanka, kao da nagovestava u cemu bi se s Makedoncima mogao naci kompromis. Za to joj je dobro posluzio ranije odbaceni predlog da naziv nove jugoslovenske nacije glasi "Musliman Bosne i Hercegovine".
- Drug Bobi Radosavljevic (politicki funkcioner Srbije) je meni kazao - objasnjava ona - da je moguce kazati "Muslimani BiH" bas zbog toga sto oni u Srbiji, u Sandzaku, imaju takvu grupu koja sebe objektivno ne smatra Srbima, vec se smatraju identicnim islamskom stanovnistvu Bosne i Hercegovine. I zasto im to ne priznati - zapitala se ona i napomenula:
- A ovo u Makedoniji nije identicno sa Sandzakom.
Crvenkovski "menja plocu":
- Da li ce u Bosni Muslimani moci da se izjasnjavaju i kao Srbi i Hrvati ili samo kao Muslimani - pita on, ne napominjuci da ce to, ako se uvede kategorija "Muslimana u nacionalnom smislu", biti vise teoretsko nego prakticno pitanje.
Predstavnik srpskih komunista u Izvrsnom birou Mijalko Todorovic smatrao se pozvanim da sam odgovori na ovo pitanje:
- Naravno da mogu.
U tom trenutku Miko Tripalo je ponovo pokrenuo pitanje: da li je nacija objektivno stvar ili subjektivno osecanje. On navodi i primer:
- Moze covek biti, recimo, Hrvat ili Srbin (objektivno), a reci (subjektivno) da je nacionalno neopredeljen.
Na to ce Mijalko Todorovic dobaciti:
- Objektivna je druga stvar, recimo, da postoji srpska nacija.
CRVENKOVSKI opet reaguje:
- To znaci da se "Musliman u nacionalnom smislu" proteze na sve Muslimane koji zive na teritoriji Jugoslavije, jer to, teoretski dovedeno do kraja, znaci da kod nas postoji jedna muslimanska nacionalnost koja, u nasem konkretnom slucaju, govori najmanje dva jezika! Jedna govori makedonski, a druga srpsko-hrvatski, a nacionalnost je jedna. Zato ja postavljam pitanje: "Musliman u nacionalnom smislu". Jer, ono u etnickom smislu, kako je bilo prilikom popisa stanovnistva 1961, to je nesto drugo od ovoga. To je znacilo da postoje neke etnicke osobenosti.
Po ko zna koji put Vida Tomsic ponavlja da je resenje da se "popisivacima objasni da islamstvo ne konstituira muslimanski narod". Ideju da "Musliman u nacionalnom smislu" postoji i izvan Bosne i Hercegovine brani tezom da "to moras da imas da bi mogli da se popisu bosanski Muslimani koji rade gore, u Sloveniji".
Obracajuci se Crvenkovskom ona istice:
- Mislim da popisivac u Makedoniji mora da zna da postoji takva nacionalna opredeljenost koja je, u stvari, specifikum Bosne, a mene upozoravaju da je to i specifikum Sandzaka.
Ona priznaje da je to za makedonske muslimane "jedna dilema koja, izgleda, nije rasciscena", ali bez dvoumljenja odbacuje makedonski predlog da se u popisnu listu uvede i kategorija "Musliman nacionalno neopredeljen".
TO je za mene malo kontradikcija - dodaje "drugarica Vida" i nastavlja: "Jer, ako je neko nacionalno neopredeljen onda je to taj famozni Jugosloven, a nije Musliman. Ako je Musliman nacionalno neopredeljen onda popisujes veroispovest".
Svoja istupanja u prvom delu ove iscrpljujuce rasprave ona zavrsava iznosenjem resenja sta u predstojecem popisu uciniti sa onima koji se izjasnjavaju kao Jugosloveni:
- Ako kaze da je Jugosloven da ga smestimo u rubriku "neopredeljen".
Tog casa u raspravu se ukljucuje predsedavajuci Fadilj Hodza, koji osporava jedan predlog koji je samo uzgred pomenut na ovom skupu:
- Mislim - veli on - da ne bi mogli da usvojimo da se kaze samo Musliman. Kao sto ne mozemo usvojiti pravoslavac, katolik i tako nesto.
Hodza je resio da se izjasni:
- Mislim da je dobar ovaj naziv "Musliman u nacionalnom smislu".
DVE MOGUCNOSTI
U POPISU obavljenom 1961. muslimani su tretirani kao etnicka zajednica "jugoslovenskog porekla" i izjasnjavali su se kao "Muslimani" (u smislu etnicke pripadnosti) ili kao "Jugosloveni - nacionalno neopredeljeni".
- Kod Muslimana se - kaze on - objektivno odstupa od principa da je narodnost jedna objektivna stvar, a ne subjektivno osecanje. Kod Muslimana se od tog odstupa, kod Muslimana izvan Bosne - govori on sa zadrskom.
U ODGOVORU na ovu krupnu primedbu "drugarica Vida", kao je oslovljavaju svi ucesnici sastanka, kao da nagovestava u cemu bi se s Makedoncima mogao naci kompromis. Za to joj je dobro posluzio ranije odbaceni predlog da naziv nove jugoslovenske nacije glasi "Musliman Bosne i Hercegovine".
- Drug Bobi Radosavljevic (politicki funkcioner Srbije) je meni kazao - objasnjava ona - da je moguce kazati "Muslimani BiH" bas zbog toga sto oni u Srbiji, u Sandzaku, imaju takvu grupu koja sebe objektivno ne smatra Srbima, vec se smatraju identicnim islamskom stanovnistvu Bosne i Hercegovine. I zasto im to ne priznati - zapitala se ona i napomenula:
- A ovo u Makedoniji nije identicno sa Sandzakom.
Crvenkovski "menja plocu":
- Da li ce u Bosni Muslimani moci da se izjasnjavaju i kao Srbi i Hrvati ili samo kao Muslimani - pita on, ne napominjuci da ce to, ako se uvede kategorija "Muslimana u nacionalnom smislu", biti vise teoretsko nego prakticno pitanje.
Predstavnik srpskih komunista u Izvrsnom birou Mijalko Todorovic smatrao se pozvanim da sam odgovori na ovo pitanje:
- Naravno da mogu.
U tom trenutku Miko Tripalo je ponovo pokrenuo pitanje: da li je nacija objektivno stvar ili subjektivno osecanje. On navodi i primer:
- Moze covek biti, recimo, Hrvat ili Srbin (objektivno), a reci (subjektivno) da je nacionalno neopredeljen.
Na to ce Mijalko Todorovic dobaciti:
- Objektivna je druga stvar, recimo, da postoji srpska nacija.
CRVENKOVSKI opet reaguje:
- To znaci da se "Musliman u nacionalnom smislu" proteze na sve Muslimane koji zive na teritoriji Jugoslavije, jer to, teoretski dovedeno do kraja, znaci da kod nas postoji jedna muslimanska nacionalnost koja, u nasem konkretnom slucaju, govori najmanje dva jezika! Jedna govori makedonski, a druga srpsko-hrvatski, a nacionalnost je jedna. Zato ja postavljam pitanje: "Musliman u nacionalnom smislu". Jer, ono u etnickom smislu, kako je bilo prilikom popisa stanovnistva 1961, to je nesto drugo od ovoga. To je znacilo da postoje neke etnicke osobenosti.
Po ko zna koji put Vida Tomsic ponavlja da je resenje da se "popisivacima objasni da islamstvo ne konstituira muslimanski narod". Ideju da "Musliman u nacionalnom smislu" postoji i izvan Bosne i Hercegovine brani tezom da "to moras da imas da bi mogli da se popisu bosanski Muslimani koji rade gore, u Sloveniji".
Obracajuci se Crvenkovskom ona istice:
- Mislim da popisivac u Makedoniji mora da zna da postoji takva nacionalna opredeljenost koja je, u stvari, specifikum Bosne, a mene upozoravaju da je to i specifikum Sandzaka.
Ona priznaje da je to za makedonske muslimane "jedna dilema koja, izgleda, nije rasciscena", ali bez dvoumljenja odbacuje makedonski predlog da se u popisnu listu uvede i kategorija "Musliman nacionalno neopredeljen".
TO je za mene malo kontradikcija - dodaje "drugarica Vida" i nastavlja: "Jer, ako je neko nacionalno neopredeljen onda je to taj famozni Jugosloven, a nije Musliman. Ako je Musliman nacionalno neopredeljen onda popisujes veroispovest".
Svoja istupanja u prvom delu ove iscrpljujuce rasprave ona zavrsava iznosenjem resenja sta u predstojecem popisu uciniti sa onima koji se izjasnjavaju kao Jugosloveni:
- Ako kaze da je Jugosloven da ga smestimo u rubriku "neopredeljen".
Tog casa u raspravu se ukljucuje predsedavajuci Fadilj Hodza, koji osporava jedan predlog koji je samo uzgred pomenut na ovom skupu:
- Mislim - veli on - da ne bi mogli da usvojimo da se kaze samo Musliman. Kao sto ne mozemo usvojiti pravoslavac, katolik i tako nesto.
Hodza je resio da se izjasni:
- Mislim da je dobar ovaj naziv "Musliman u nacionalnom smislu".
DVE MOGUCNOSTI
U POPISU obavljenom 1961. muslimani su tretirani kao etnicka zajednica "jugoslovenskog porekla" i izjasnjavali su se kao "Muslimani" (u smislu etnicke pripadnosti) ili kao "Jugosloveni - nacionalno neopredeljeni".