Originalni tekst dokumenta je preuzet sa lokacije prizrenska-zupa.de i priredjen od strane Web administratora Sredacke zupe ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ Sredacka zupa ima jako povoljan geografski polozaj prema susednim kotlinama i drugim oblastima koje je okruzuju. Njena povrsina nije velika i iznosi oko 162,82 kvadratna kilometra. Kroz ovu zupu je u proslosti prolazio karavanski put izmedju Skoplja i Prizrena, Skadra i Soluna a na zapadnoj strani je prolazio je put Priren -Tetovo koji tek sada otkrivaju erozije ali nigde nije zabelezen u kartama. Sada kroz zupu prolazi magistralni asfaltni put Prizren - Brezovica - Kacanik - Skoplje dok se jedan njegov krak ( Partizanski put ) odvaja za Tetovo preko Vratnice. Istrazivanja rudnog bogatstva koja su vrsena za vreme kraljevine Jugoslavije kao i kasnija istrazivanja pokazala su da n prostoru zupe ima lezista gvozdja, molibdena, cinka i hroma. Kako su pomenuta istrazivanja bila povrsinska nema tacnih podataka u kojim kolicinama su pomenute rude zastupljene. Poznato je da su rudna bogatstva na teritoriji zupe iskoriscavana u rimsko doba, za vreme Vizantije kao i u periodu vladavine cara Dusana. Blizu Lokvice u potoku su postojali ostaci ulaza u jame iz kojih se vadila ruda. Opkoljema planinama skoro sa svih strana i to Kodza Balkanom, Osljakom kao i Sarom sa suprotne strane Sredacka zupa je zasticena od prodora jakih severnih vetrova u toku zime. Ova zupa je dosta bogata vodom, oko 22 izvora su ispitana a veliki broj sneznika napaja ove izvore, potocice potoke i reke. Izvori se uglavnom nalaze na visini od 2000 - 2500 metara nadmorske visine a´najveci je njihov broj na Kara Nikoli, Vrtopu, Kobilici ,Crnom vrhu i Konjusnjiku. Svojim gornjim tokom reka prolazi kroz zupu duzinom od oko 35 kilometara a njena visinska razlika je preko 2000 metara pa je razumljivo sto susrecemo i oko desetak vecih vodopada pocev od onog na Sijavici iznad sela Recane i iznad Donjeg Ljubinja kao i na Sartici ispod same musnikovske Konjuske . Lepotu ovog kraja cine planinska jezera (gorske oci) razmestena po delu Sare koji pripada ovoj zupi. Nekadasnji fond suma je smanjen pogotovo za vreme turske okupacije jer su mestani intenzivno sekli drva zbog proivodnje cumura. Pored starosedeoca ljudi u ovim mestima su se doseljavali iz raznih krajeva i to : Pologa, Pomoravlja, Podgora, Vucitrnskog kraja, severne Albanije, kao i iz susedne Crne Gore. Najcesci razlozi ovih selidbi su bili krvna osveta. |
Donje Ljubinje Hiljadu devesto cetrdeset i osme trasiran je prvi put za Ljubinje da bi mestani Gornjeg i Doljneg Ljubinja 1989. godine imali i asfaltni put. Velika su sredstva ulozili mestani oba ova sela. Kod Makaza na 2-3 kilometara od sela put se racva. Desni krak vodi u Donje Ljubinje alevi u Gornje Ljubinje. U ovim selima je 94% starosedeoca a svega 6% doseljenika. Doseljenici su uglavnom bili pastiri iz severnih dela Albanije. "Stanovnistvo Ljubinja primilo je islam u drugoj polovini XVIII veka. Ljubinski bajrak je obuhvatao sva sela Sredacke zupe" kao i 20 sela Sirinica i Podgore. Kasnije su Ljubinskom bajraku pripojena i sela Zur, Skozi i Dobrusta. Bilo je reci i o selu Vrbinci ali je ono pripadalo Ljumanskom kajmakamu.Za starosedeoce se smatraju: Kusici, Pirovci, Karadolami, Bilibani, Duginjovci i Peranci dok se doseljenicima racunaju: Musici, Laskovci, Karadjinci i Drasovci. Mestanima Donjeg Ljubinja je glavno zanimanje bilo stocarstvo pa u periodu turske okupacije . Susrecemo 6-7 domacinstva koja su imala od 70-150 svojih ovaca kao sto su : Ajrus Bilibani,Sinan Idrizi, Abo Kurtesi, Ismailj Abdi , Ramadan Sadiki Bilo je 17 bacija, kod Ajrusa Bilibani i Sinan idrizi se stado odrzalo ido kasnih vremena .Bez obzira na velike povrsine pod livadama (190 hektara)i 542 hektara pod pasnjacima i u ovom selu naglo je pocelo stocarstvo da opada iako divna pasista kao sto su Jezera ,Stavelj ,Dancevo ,Golubarnik,i druga pruzaju idealne uslove za to . Pljacke su isto jedan od razloga sto su ljudi smanjili i cak je u staroj Jugoslaviji je postavljena zandarmeriska stanica na mestu zvanom Vardista bilo je i poljskog telefona kako bi s brzo reagovalo na dolazak pljackasa Mestani Donjeg ljubenja nisu samo radili po selima Pologa Kosova vec su isli u Grcku: Kaplan i Sabidin Sadiki Tursku Biliban Kurtesi i Rumunuju: Mislim Ajdini ;,. A njih nekoliko je otislo i za Ameriku: s efit Kurtesi ,Ajvas Mislimi,i Redzo Sadiki . Do Grcke se islo peske 7-8 dana. U Ameriku su odlazili uglavnom sa svojim mestanima iz susednih sela U centru sela stara dzamija, koja je kasnije izgradjena od one u Gornjem Ljubinju, ali je1930.godine asaptirana a sada su izgradili i novu dzamiju sa minaretom. Poplava 1979.god pored jednog dela kuca i stala odnela je i nekoliko vodenica, Otvorena skola1926.god radila je sve dok nije izgradjena nova skolska zgrada god 1930. a posle ucinjen je i pokusaj formiranja osmogodisnje skole 1951.god, ali se ubrzo od toga odustalo. Pa je ponovo otvorena tek 1962.god. Nova savremena osnovna skola zbog cije lokacije je bilo dosta spora ipak je podignuta na mestu dotadnje zgrade osnovne skole. Iz ovog sela se oko 40 studenata nalazi na raznim fakultetima.Donje Ljubinje ima nekoliko inzinjera, profesora Doktora i veliki broj drugih akademskih gradjana. Duecka ili slapska reka prepuna je vodopada i slapova koji prave ogromne virove padajuci sa velikih visina .Dovodjenje vode 1963 kao i kasnije izgradjeni vodovod 1982 doprineli su resavasnju pitanja zdrave pijace vode koja je uvedena u sva domacinstva u kuci . Godine1969. u selu je dovedena struja koja je omogucila da modernizuju i osavremene zivot u svoim lepim kucama. Dovodjenje vode1963.god, kao i kasnije izgradjenim novi vodovod1982.god doprineli su resavanju pitanja zdrave pijace vode, koja je uvedena kod svih domacinstva u kucu. Kao i u ostalim selimai ovde se gladovalo pogotovu u periodu bugarske okupacije kad su ljudi moraji da nbavljaju zito preko planine , mnogi su premrzli zimi i ostavili zivote u planini da bi spasili svoje familije od gladji i po ceni svog zivota . U danasnje vreme mnogi su se zaposlili u nemacku i drugim stranim zemljama, a po izbijanja rata na kosovu vecina mladih iz sela su otisli u inostranstvo zajedno sa familijama i postavlja se pitanje dali ce se ikad vise vratiti u svoj kraj da nastave da zive ili samo u posetu svojim rodjacima i rodnom mestu . |
Nebregoste Pored zgrade zdravstvene stanice u Recanu, ako podjete desnim krakom makadamskog puta, sticicete u selo Nebrogoste, koje velika jaruga-potok deli na dve mahale. Po nekim studijama ovo selo ima najvise starina. Selo Nebregoste se spominje i u Hrisovulji cara Dusana iz 1348.godine. Makadamski put Recane- Nebrogoste u duzini od cetiri kilometara izgradjen je god 1975, U starim zapisima selo se pominje pod istim imenom, a po nekima je doslo prilikom ocekivanja nekih gostiju koi su dolazili domacinima sela pa kada su se pojavili na bregu, neko je uzviknuo " Na breg gosti" pa je doslo do Nebregoste . U Nebregostu je 1948.god podignuta zgrada, ne tako velika, za potrebe osnovne skole da bi nekoliko godina kasnije u njenoj blizini podigli modernu zgradu. Skola je osmorazredna ali joj je maticna skola u Recanu. Dok mestani Nebregosta nisu imali svoju skolu, deca su isla od 1926.do1933.god u osnovnu skolu Donjeg Ljubinja a kasnije je jedan broj dece pohadao skolu u Manastirici. Godine 1978 napravljena je kaptaza na izvoru Torista u duzini od cetiri kilometara i dovedena zdrava pijaca voda . Svojevremeno su imali sedam bacija i nekoliko buvljaka ovaca Latifi Dzemo oko 160, Latifi Jusuf, Ferati Feta, Fazli C azim, Murati Feriz i drugi. Svesni da pored vodovoda, mestani su izgradili kanalizaciju koristeci Asanov potok koji deli selo na dve mahale i Pirov potok koji po verovanju ima lekovite vode za odvod kanalizacione mreze. Zgrada ambulante sa stalnim medicinskim tehnicarem omogucuje mestanima bar manje medicinske usluge, u izuzetnim slucajevima lekar dolazi u selo inace bolesnici iz sela idu na pregled u zdravstvenu stanicu u Recanu. Izgradjena je elektricna mreza pojedinci koji rade u inostranstvu pokusavaju kroz malu privredu ozive zivot u ovom selu. |
Lokvica Na nepuna tri kilometara ispod sela Recana na asfaltnom putu Prizren - Brezovica - Skoplje odvaja se desno makadamski put koji ide uzbrdo kroz bagreme i vodi nas pravo u Lokvicu. Selo je relativno zbijenog tipa i u njemu zive Muslimani i Pravoslavci (Srbi). Prema popisima iz 1961 i 1971 jedan deo Muslimana se izjasnio kao Albanci, da bi se vec 1981 svi izjasnili kao Muslimani. Smatra se za jedno od najstarijih sela u Sredackoj zupi, atar ovog sela se granici sa atarima Opolja, SO Dragas. Lokvica se pominje jos za vreme kralja Dragutina 1276. Postoji legenda kako je jedan zitelj ovog sela iz sela pozvan na izgradnju manastira na dan posle zenidbe i tamo radio punih devet godina. Njemu se rodilo dete i kad je poraslo donelo je ocu nesto za jelo. Videvsi prvi put sina otac je uzeo cekic i ubio ga njime sa izgovorom da je bolje da bude mrtav nego da bude rob citavog zivota kao otac. Mestani Lokvice su imali dobre pasnjake sa velikim brojem katuna. Godine 1900. u selu je bilo preko 4000 grla stoke od kojih 2500 ovaca i 18 katuna. Kradja stoke je tokom ratova uticala na znatno smanjenje stoke, tako da je po popisu 1981. broj stoke opao na 1037 grla. Opadanjem interesa za stocarstvo stanovnici su se morali orjentisati na odlazak u pucalbu. Pecalbari iz ovog sela su radili kao gradjevinci u Rumuniji (Birdaini Latif, Ajdini Mustafa, Duraki Adem i Batijar). Dobar broj zitelja odlazi u Ameriku (Vujic Vebija, Vujic Ramadan, Mustafi Redzep i Muharem, Birdaini Latif i Adilj). Skola je otvorena za vreme Turaka 1899. godine u privatnoj kuci ali je ubrzo podignuta zgrada za potrebu skole. Selo je dalo veliki broj visoko obrazovanih ljudi. Pominjemo neke familije u selu :Vujic, Pavlovic, Repic, Popovic, Birdaini, Mustafi, Duraki, Alijevic, Azizovic... Uz pomoc JNA 1982-84 mestani izgradjuju vodovod dug preko tri kilometara. Kasnije je i uspostavljena i kanalizaciona mreza. Zemljiste je jako erozivno i ima puno klizista, sami nazivi pojedinih delova seoskog atara "Mlake" i "Lokov" (Lokve) asociraju na to da je naziv samog sela dosao otud (Lokve=>Lokvica).
|