Make your own free website on Tripod.com

Sredačka Župa Home Page

subglobal1 link | subglobal1 link | subglobal1 link | subglobal1 link | subglobal1 link | subglobal1 link | subglobal1 link
subglobal2 link | subglobal2 link | subglobal2 link | subglobal2 link | subglobal2 link | subglobal2 link | subglobal2 link
subglobal3 link | subglobal3 link | subglobal3 link | subglobal3 link | subglobal3 link | subglobal3 link | subglobal3 link
subglobal4 link | subglobal4 link | subglobal4 link | subglobal4 link | subglobal4 link | subglobal4 link | subglobal4 link
subglobal5 link | subglobal5 link | subglobal5 link | subglobal5 link | subglobal5 link | subglobal5 link | subglobal5 link
subglobal6 link | subglobal6 link | subglobal6 link | subglobal6 link | subglobal6 link | subglobal6 link | subglobal6 link
subglobal7 link | subglobal7 link | subglobal7 link | subglobal7 link | subglobal7 link | subglobal7 link | subglobal7 link
subglobal8 link | subglobal8 link | subglobal8 link | subglobal8 link | subglobal8 link | subglobal8 link | subglobal8 link

KANTONIZACIJA ILI PRESELJENJE

Zbog nemoci medjunarodnih snaga da uspostave bezbednost na Kosovu, ostvarivanje ljudskih i nacionalnih prava ponovo se vezuje za teritoriju

Srbi na Kosovu i Metohiji ne osecaju se bezbedniji nego pre dva meseca. Povecanje broja vojnika Kfora, dolazak medjunarodne policije, predaja znatne kolicine oruzja od strane pripadnika OVK, sve to ne donosi nikakvo istinsko poboljsanje bezbednosne situacije za nealbansko stanovnistvo. Vlasti u Beogradu, najcesce preko vojnog vrha, na svakih nekoliko dana objavljuju skori povratak republicke policije i jugoslovenske vojske, predstavnici medjunarodne zajednice relativizuju stvari, a konstruktivnih resenja sa te strane nema na vidiku.

Momcilo Trajkovic i vladika Artemije, predstavnici Srba u Prelaznom savetu Kosova, predali su prosle nedelje sefu misije UN na Kosovu Bernaru Kusneru model kantonizacije kojim bi Srbima bio omogucen ostanak, pa i povratak raseljenih na Kosovo.

U prvi mah odbacujuci predlog o kantonizaciji kao opasnost za ocuvanje multietnickog Kosova i uvod u podelu, sam Kusner je predlozio privremeno preseljenje Srba unutar Pokrajine kako bi se poboljsala njihova bezbednost. Albanac, clan Privremenog saveta, rekao nam je tim povodom da mozda i sam Kusner nije siguran sta to sve znaci, ali da je hteo da bude konstruktivan. Iako pre svega u strahu za sopstveni zivot, lokalni Srbi to dozivljavaju kao getoizaciju, priznanje nemoci Kfora da ih zastiti, i nastojanje medjunarodne zajednice da sebi olaksa posao po cenu dalje degradacije Srba. Sa principijelog stanovista, zaista nije jasno kako preseljenja doprinose multietnickom Kosovu, odnosno nije li i to etnicki inzinjering. Argumentacija da Kfor ne moze svakom Srbinu dodeliti po jednog vojnika kao pratnju zapravo je zamena teza jer se polazi od posledice a ne od uzroka: veliki broj Albanca pod oruzjem ciji se kriminalni akti tolerisu.

Stari projekti

Sto se kantonizacije tice, radi se o modelu koji je proslog oktobra upravo u NIN-u javnosti predstavio dr Dusan Batakovic, istoricar. Na agrarnim podrucjima bili bi stvoreni pretezno srpski i pretezno albanski kantoni, s istom takvom lokalnom policijom i sudstvom, dok bi u gradovima postojale dvodomne skupstine. Granice kantona isle bi zaokruzivanjem mesta s etnickom vecinom. Srpski kantoni bili bi na severu Leposavic i Ibarski Kolasin, zatim od Kosova Polja do Gnjilana, treci od Kosovske Kamenice i Novog Brda prema Gnjilanu. Cetvrti bi obuhvatao Sirjinicku zupu (Strpce), kome bi se pridodali, ako izraze zelju, i krajevi nastanjeni Gorancima (Sredacka zupa, Opolje i Gora), a peti bi obuhvatao nizove sela izmedju Peci, Istoka i Kline. Kantonima bi bila pripojena imanja srpskih manastira u obimu iz 1941. godine. Bilo je predvidjeno da takav model funkcionise kao prelazni period 15-20 godina, posle cega bi o statusu Kosova odlucivala sledeca generacija, neopterecena sadasnjim sukobima. Sada je ovaj predlog unesto modifikovan, prilagodjen stanju nastalom posle Rezolucije 1244, a period vazenja je skracen na pet godina.

Vladika Artemije, Batakovic i Trajkovic promovisali su prosle jeseni i zime ovaj model u susretima sa zapadnim diplomatama, prosledili ga i u Rambuje, a na domacoj sceni najdirektnije ga je podrzala Demokratska stranka, odnosno Savez za promene.

Vlast u Beogradu ga je, kao i ranije predloge za podelu (akademici Dobrica Cosic, Aleksandar Despic, istrazivac dr Slobodan Samardzic), ili za regionalizaciju (akademik Miodrag Jovicic i DSS), a priori odbacivala. Od usvajanja Ustava iz 1990. republicke vlasti su insistirale na legalistickom pristupu, neprestano tvrdeci da je autonomija definisana postojecim zakonima.

Rusko pitanje

Pitanje podele bilo je aktuelno u medjunarodnim krugovima u vreme dogovora o zonama odgovornosti vojnih snaga na Kosovu. Nagovestaj da bi Rusi mogli dobiti posebnu zonu, i to na severu, lideri Albanaca snazno su odbijali smatrajuci da se njihove izbeglice tamo nece vracati i da to mirise na buducu podelu. Ta prica se sada ponavlja njihovim protestima kojima sprecavaju ulazak ruskih jedinica Kfora u Orahovac. Nespremnost Albanaca na Kosovu da prihvate i tako mali broj ruskih vojnika koji su pod komandom nemackog generala, ne obecava nista dobro u pogledu daljih rasprava o kantonizaciji. Takav njihov stav indirektno je poduprut zurbom nemackih vojnika Kfora da uhapse trojicu Srba iz Orahovca pre nego sto u taj grad dodju ruski vojnici.

Zaokupljene medjusobnim odnosima, stranke u Srbiji trenutno ne pokazuju narociti entuzijazam za rasprave o ovoj temi, sto je doduse u skladu i s opredeljenjem vecine ovdasnjeg stanovnistva da se koncentrise na sopstveno prezivljavanje a o kosovskom problemu da razmislja drugom prilikom.

Istrazivac Instituta drustvenih nauka mr Zoran Lutovac u razgovoru za NIN kaze da je predlog kantonizacije, polazeci od evropskih standarda i uvazavajuci jos kontroverzna prava za nacionalne zajednice, nastojao institucionalno-administrativnim prekomponovanjem Kosova i Metohije da sacuva njegovu multietnicnost ne narusavajuci postojece granice."Posle svega sto se desilo u poslednjih godinu dana, a narocito posle otpocinjanja etnickog ciscenja Srba, koje je jos u toku, ovaj predlog tesko moze biti ostvariv u ovom trenutku, pa i u blizoj buducnosti. Naime, kantonizacija podrazumeva normalizaciju medjuetnickih odnosa, povratak na etnicku strukturu pre NATO agresije, uredjenu administraciju, potpunu pacifikaciju OVK... Toga u ovom trenutku nema i postavlja se pitanje sta ciniti dok se odnosi ne normalizuju. Mogu li se uopste etnicki odnosi normalizovati do nivoa multietnicnosti, odnosno opstanka etnicke izmesanosti.

Mozda bi, bar kao o prelaznom resenju, trebalo razmisljati o stvaranju dva entiteta u kojima bi etnicke zajednice upravljale sobom. Kusnerova inicijativa o privremenom preseljenju ide u prilog ideji o (privremenoj) administrativnoj podeli na dva entiteta", smatra Lutovac.

Direktor Foruma za etnicke odnose dr Dusan Janjic podseca kako je projekat kantonizacije prosao u Bosni i Hercegovini. Upozoravajuci da je sada najveca odgovornost albanske zajednice, on sa zaljenjem konstatuje da se ponavlja model dominacije. "Kao toliko puta da sada, ostvarivanje ljudskih prava vezuje se za posebnu teritoriju."

 

 

Home | Tekstovi | Privacy Policy | Contact Us | © 2002-2004, Sredacka Zupa Ltd.