POSLE Titovog razgovora sa Vidom Tomsic i Krstom Crvenkovskim i trece rasprave Izvrsnog biroa Presednistva SKJ, o dilemama oko izjasnjavanja Jugoslovena islamske veroispovesti raspravljala su i najvisa rukovodstva Socijalistickog saveza i Saveza boraca NOR Jugoslavije.
Predsednistvo i Izvrsni odbor Socijalistickog saveza izbegli su da se na svojoj zajednickoj sednici, odrzanoj sredinom maja 1970, izjasne o sustini spora. Zadovoljili su se pukom konstatacijom:
- Pokrenuto je, ali nije sire razmatrano, pitanje jedinstvenog tretmana Muslimana srpskohrvatskog govornog podrucja, bez ogranicavanja na Bosnu i Hercegovinu i Sandzak.
I, to je sve. Ocigledno "sire razmatranje" je izostalo samo zbog toga sto su misljenja o tom delikatnom pitanju bila potpuno razlicita.
Predsednistvo Saveza boraca je bilo odredenije:
- Potrebno je dobro prouciti kako da se postavlja gradanima pitanje, a da ne dode do zabune, da li se pitanje odnosi na pripadnost islamskoj veroispoveti ili pripadnosti u smislu narodnosti. Ako se to dobro ne postavi moguce su zabune.
Drugi stav je bio jos konkretniji:
- Nije dovoljno jasno zasto ovakva izjasnjavanja treba da se odnose samo na Muslimane koji zive u Bosni i Hercegovini i Sandzaku. Principijelno gledano, to bi moralo da se odnosi na sve gradane u zemlji koji tako zele da se izjasne. U protivnom bi to ukazivalo da se na drugim podrucjima ne zeli ovakvo iskazivanje gradana.
U prolece i leto te 1970. rasprave o dilemama koje su se javile oko tretmana Jugoslovena i uvodenja nove etnicke zajednice "Muslimana - u smislu narodnosti" vodile su se u svim jugoslovenskim republikama. I iz svih su stizali razni predlozi, misljenja i primedbe, jedino je iz Centralnog komitata SK Hrvatske saveznom politickom centru "usmeno poruceno da nemaju nikakvih primedbi".
Ova pomalo neobicna informacija saopstena je 13. oktobra 1970. na cetvrtoj sednici Izvrsnog biroa Predsednistva SKJ posvecenoj popisu stanovnistva SFRJ, planiranom za prolece 1971. Ovog puta zasedanju najuzeg vrha SKJ nije prisustvovala Vida Tomsic, vec njen zamenik u Komisiji Predsednistva SKJ za razvoj drustveno-politickih zajednica i medunacionalne odnose, srpski politicki funkcioner Dobrivoje Radosavljevic.
Obavestavajuci prisutne da se Vida Tomsic nalazi na "sednici Ujedinjenih nacija", on je clanovima Izvrsnog biroa saopstio da je najvise primedbi stiglo na predlog da se svi oni koji se izjasne kao Jugosloveni u popisnim listama svrstavaju u kategoriju "razno".
- Dosli smo do zakljucka - rekao je on - da bi bilo najbolje da za njih otvorimo novu rubriku - "neopredeljeni u smislu narodnosti" u koju bi upisali sve one koji se uopste nisu nacionalno deklarisali i sve one koji se izjasne kao Jugosloveni.
Sudeci po onome sto je predocio Radosavljevic, ali i prema primedbama koje su stigle iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Slovenije i Makedonije, pitanje Muslimana uopste nije bilo "u osnovi rascisceno", kako su u razgovoru sa Titom, vodenim 21. aprila 1970, tvrdili Vida Tomsic i Krste Crvenkovski. Naprotiv.
- Postavlja se pitanje - referisao je Radosavljevic - zasto se pojam Muslimani vezuje za Bosnu i Hercegovinu i Sandzak, odnosno deo Srbije i Crne Gore.
Radosavljevic je naveo i primer:
- Moze da se desi da covek koji se oseca Muslimanom, a roden je u Bosni ili Sandzaku, ne moze da se izjasni onako kako on zeli. Ako ovaj pojam bude teritorijalno vezan ispasce da zabranjujemo onima koji se osecaju Muslimanima da se slobodno opredele. Konkretno u Makedoniji, gde je zbrka zbog Makedonaca koji su islamske veroispovesti.
Prenoseci raspolozenje vecine ucesnika u diskusiju o ovom spornom pitanju, Radosavljevic je predlozio da se iza kolone "Musliman u smislu narodnosti" brise naznaka data u zagradi - Bosna i Hercegovina i Sandzak, a da se popisivacima posebno skrene paznja da naziv "Musliman u smislu etnicke pripadnosti" oznacava etnicku, a ne versku pripadnost.
- Tako bi se - veruje on - mogao otkloniti nesporazum oko popisa makedonskih muslimana koji nacionalno pripadaju Makedoncima.
VELIKO SLOVO "M"
POJAM Musliman prvi put je oznacen velikim slovom "M" u Ustavu Bosne i Hercegovine, donetom 1963, ali tada jos nije govoreno da su oni poseban narod.
Ta odrednica je za ovaj deo jugoslovenskog stanovnistva prvi put navedena februara 1968, u zakljuccima Centralnog komitata SK Bosne i Hercegovine.
Te godine u Sarajevu je objavljena i prva knjiga koja se zalagala za etnicku posebnost Muslimana. NJen autor bio je Salim Ceric, a knjiga je nosila naslov "Muslimani srpskohrvatskog jezika".
Naredne, 1969. sarajevski pravnik Atif Purivatra je jos strasnije pokusao da dokaze nacionalnu samosvojnost Muslimana. NJegova knjiga "Nacionalni i politicki razvitak Muslimana" izazvala je burna reagovanja ne samo u Bosni i Hercegovini vec i u drugim delovima ondasnje Jugoslavije. Najrazloznija su bila ona koja nisu osporavala da Muslimani u Bosni i Hercegovini treba da budu ravnopravni sa Srbima i Hrvatima, ali da je njihova nacionalna autohtonost sporna, ponajvise zbog toga sto im poreklo u vecini slucajeva nije islamsko vec slovensko.
Predsednistvo i Izvrsni odbor Socijalistickog saveza izbegli su da se na svojoj zajednickoj sednici, odrzanoj sredinom maja 1970, izjasne o sustini spora. Zadovoljili su se pukom konstatacijom:
- Pokrenuto je, ali nije sire razmatrano, pitanje jedinstvenog tretmana Muslimana srpskohrvatskog govornog podrucja, bez ogranicavanja na Bosnu i Hercegovinu i Sandzak.
I, to je sve. Ocigledno "sire razmatranje" je izostalo samo zbog toga sto su misljenja o tom delikatnom pitanju bila potpuno razlicita.
Predsednistvo Saveza boraca je bilo odredenije:
- Potrebno je dobro prouciti kako da se postavlja gradanima pitanje, a da ne dode do zabune, da li se pitanje odnosi na pripadnost islamskoj veroispoveti ili pripadnosti u smislu narodnosti. Ako se to dobro ne postavi moguce su zabune.
Drugi stav je bio jos konkretniji:
- Nije dovoljno jasno zasto ovakva izjasnjavanja treba da se odnose samo na Muslimane koji zive u Bosni i Hercegovini i Sandzaku. Principijelno gledano, to bi moralo da se odnosi na sve gradane u zemlji koji tako zele da se izjasne. U protivnom bi to ukazivalo da se na drugim podrucjima ne zeli ovakvo iskazivanje gradana.
U prolece i leto te 1970. rasprave o dilemama koje su se javile oko tretmana Jugoslovena i uvodenja nove etnicke zajednice "Muslimana - u smislu narodnosti" vodile su se u svim jugoslovenskim republikama. I iz svih su stizali razni predlozi, misljenja i primedbe, jedino je iz Centralnog komitata SK Hrvatske saveznom politickom centru "usmeno poruceno da nemaju nikakvih primedbi".
Ova pomalo neobicna informacija saopstena je 13. oktobra 1970. na cetvrtoj sednici Izvrsnog biroa Predsednistva SKJ posvecenoj popisu stanovnistva SFRJ, planiranom za prolece 1971. Ovog puta zasedanju najuzeg vrha SKJ nije prisustvovala Vida Tomsic, vec njen zamenik u Komisiji Predsednistva SKJ za razvoj drustveno-politickih zajednica i medunacionalne odnose, srpski politicki funkcioner Dobrivoje Radosavljevic.
Obavestavajuci prisutne da se Vida Tomsic nalazi na "sednici Ujedinjenih nacija", on je clanovima Izvrsnog biroa saopstio da je najvise primedbi stiglo na predlog da se svi oni koji se izjasne kao Jugosloveni u popisnim listama svrstavaju u kategoriju "razno".
- Dosli smo do zakljucka - rekao je on - da bi bilo najbolje da za njih otvorimo novu rubriku - "neopredeljeni u smislu narodnosti" u koju bi upisali sve one koji se uopste nisu nacionalno deklarisali i sve one koji se izjasne kao Jugosloveni.
Sudeci po onome sto je predocio Radosavljevic, ali i prema primedbama koje su stigle iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Slovenije i Makedonije, pitanje Muslimana uopste nije bilo "u osnovi rascisceno", kako su u razgovoru sa Titom, vodenim 21. aprila 1970, tvrdili Vida Tomsic i Krste Crvenkovski. Naprotiv.
- Postavlja se pitanje - referisao je Radosavljevic - zasto se pojam Muslimani vezuje za Bosnu i Hercegovinu i Sandzak, odnosno deo Srbije i Crne Gore.
Radosavljevic je naveo i primer:
- Moze da se desi da covek koji se oseca Muslimanom, a roden je u Bosni ili Sandzaku, ne moze da se izjasni onako kako on zeli. Ako ovaj pojam bude teritorijalno vezan ispasce da zabranjujemo onima koji se osecaju Muslimanima da se slobodno opredele. Konkretno u Makedoniji, gde je zbrka zbog Makedonaca koji su islamske veroispovesti.
Prenoseci raspolozenje vecine ucesnika u diskusiju o ovom spornom pitanju, Radosavljevic je predlozio da se iza kolone "Musliman u smislu narodnosti" brise naznaka data u zagradi - Bosna i Hercegovina i Sandzak, a da se popisivacima posebno skrene paznja da naziv "Musliman u smislu etnicke pripadnosti" oznacava etnicku, a ne versku pripadnost.
- Tako bi se - veruje on - mogao otkloniti nesporazum oko popisa makedonskih muslimana koji nacionalno pripadaju Makedoncima.
VELIKO SLOVO "M"
POJAM Musliman prvi put je oznacen velikim slovom "M" u Ustavu Bosne i Hercegovine, donetom 1963, ali tada jos nije govoreno da su oni poseban narod.
Ta odrednica je za ovaj deo jugoslovenskog stanovnistva prvi put navedena februara 1968, u zakljuccima Centralnog komitata SK Bosne i Hercegovine.
Te godine u Sarajevu je objavljena i prva knjiga koja se zalagala za etnicku posebnost Muslimana. NJen autor bio je Salim Ceric, a knjiga je nosila naslov "Muslimani srpskohrvatskog jezika".
Naredne, 1969. sarajevski pravnik Atif Purivatra je jos strasnije pokusao da dokaze nacionalnu samosvojnost Muslimana. NJegova knjiga "Nacionalni i politicki razvitak Muslimana" izazvala je burna reagovanja ne samo u Bosni i Hercegovini vec i u drugim delovima ondasnje Jugoslavije. Najrazloznija su bila ona koja nisu osporavala da Muslimani u Bosni i Hercegovini treba da budu ravnopravni sa Srbima i Hrvatima, ali da je njihova nacionalna autohtonost sporna, ponajvise zbog toga sto im poreklo u vecini slucajeva nije islamsko vec slovensko.