NA predlog predsedavajuceg Izvrsnog biroa Predsednistva SKJ da vodeci centar politicke moci u zemlji prihvati predlog da se muslimani jugoslovenskog porekla u iducem popisu stanovnitsva SFRJ nazovu "Muslimanima u nacionalnom smislu", reagovao je Mijalko Todorovic:
- Mozda da kazemo "u smislu narodnosti", jer i rubrika u kojoj se izjasnjavaju glasi "narodnost".
Sudeci po stenografskim beleskama sa ovog sastanka, odrzanog 10. marta 1970. Hodza je, bar za trenutak, bio zbunjen. Braneci svoj predlog rekao je nesto sto je moglo da znaci da prihvata ovu Todorovicevu korekciju:
- Pojam Turcin i Musliman u glavama tih ljudi je slican - kaze Hodza i od reci do reci nastavlja. - Zato mislim da bi manje bilo nesporazuma ako idemo sa ovim terminom "Musliman u smislu narodnosti"!
U slicnom tonu Hodza je i zavrsio:
- Zato mislim da bi najpametnije bilo da kod Muslimana imamo ovaj naziv ove vrste?
A na koji naziv misli - "u nacionalnom smislu" ili "u smislu narodnosti" - ni reci.
U ovoj konfuznoj situaciji oglasio se i drugi predstavnik srpskih komunista u Izvrsnom birou dr Miroslav Pecujlic.
- Ja mnogo ne verujem - poceo je on - u nauku u ovoj stvari (na koju se pozivala Vida Tomsic u svojoj uvodnoj reci).
Obrazlozenje je bilo dosta otvoreno:
- Tu je nauka upregnuta u ovom i u onom pravcu, a u ovom slucaju posebno je upregnuta, pa ne verujem da je oslonac na nauku u toj stvari objektivan oslonac.
Obrt je bio tipican za ondasnje rasprave u vrhu SKJ:
- Ali nisam to hteo da kazem, nego ja imam utisak da se tu mesaju dve stvari. Jedno je da ove kategorije u popisu, revidirane kategorije, budu jedan korak ka ravnopravnosti, a drugo je druga svar - rekao je on, ne navodeci detaljnije na sta sve misli.
U svakom slucaju poenta njegovog izlaganja isla je u drugom pravcu:
- Mi kazemo da nema jugoslovenske nacije. To je, naravno, tacno. Ali ne baratamo u ovom popisu samo sa nacijama. Tu je nekoliko kategorija - nacija, narodnost, etnicka grupacija i slicno.
Sledilo je i pitanje:
- Sta cemo ciniti sa onima koji su plod tog velikog medusobnog povezivanja licnosti, koji stupaju u te razlicite bracne zajednice, a sta njihova deca za koju je tesko da kazu da su pripadnici ove ili one nacije ili vere. Majka jedne nacije, otac druge. Ostavicemo im nacionalnu neopredeljenost, iskljucivo tu kategoriju, ne pominjuci da su se izjasnili kao Jugosloveni.
U kracoj polemici koja je potom vodena dr Pecujlic je rekao da se "ne zalaze da jugoslovenstvo bude nacija", ali je postavio pitanje "hocemo li samo ove koji se jednostavno izjasne kao Jugosloveni nazivati 'nacionalno neopredeljeni' i kakav ce to efekat imati".
- Ako idemo na to moramo biti spremni da to dobro objasnimo - dodao je Miko Tripalo, isticuci da ce "tu biti puno nerazumevanja".
- Za mene to nije samo pitanje nerazumevanja - nastavio je dr Pecujlic. - Nisam siguran da je ovo resenje, da se Jugosloveni svrstavaju u kategoriju "nacionano neopredeljeni", dobro.
Poenta Pecujlicevog izlaganja je glasila:
- Na jednoj strani (kod Muslimana) ovaj subjektivni kriterijum (da oni muslimanstvo dozivljavaju kao naciju) cujemo kako vrlo bitan, a na drugoj (kod Jugoslovena) ga izbacujemo.
Tripalo je pokusao da bude duhovit:
- Subjektivni cujemo, ali u okviru objektivnog!
U tom trenutku u raspravu se opet ukljucio Mijalko Todorovic, koji je, izgleda, prelomio stvar:
- Sto se Muslimana tice - rekao je on - ocevidno je da smo mi isli u tom pravcu da omogucimo onim Muslimanima koji se osecaju kao narodnost, kao nacija, formirani, da im omogucimo da to kazu. To je vec postalo jedno izvojevano pravo Muslimana u Bosni. Da to sprecavamo ne vidim ni razloga, ni potrebu.
Na slican nacin, iako se u ovom slucaju, po svemu sudeci (jos) nije radilo o "izvojevanom pravu", Todorovic je video i situaciju u Sandzaku:
- Sto se mene tice, mislim da i tim Muslimanima treba, kao i bosanskim, omoguciti da se izjasne i da kazu.
Za njega je u svemu tome postojao samo jedan problem:
- Naravno, posto se radi o velikom broju primitivnog sveta, tu ce biti brkanja religiozne pripadnosti i pripadnosti u smislu narodnosti, ali to se mora objasniti ljudima.
Na kraju Todorovic se izjasnio i oko jugoslovenstva:
- Po pravilu - ocenio je on - u vecini slucajeva to su neki plemeniti motivi, jer time ljudi zele da naglase privrzenost ovoj zajednici. Toga ima medu omladinom, ima i u JNA, ali upravo zbog toga sto tu ima mnogo iluzija treba reci da to ne moze da se tretira kao objektivna kategorija koja postoji u slucaju narodnosti.
SRPSKI ILI NASKI
- SITUACIJA oko Sandzaka - istakao je Fadilj Hodza - je slicna kao i kod Muslimana u Bosni. Bez obzira na to sto Bosna ima svoju istoriju i drugo, ali situacija je slicna. Oni u Sandzaku ne kazu - govoris li srpski, nego - govoris li naski. On nije Srbin, a tu je, jezik mu je slican i tako dalje. On je Musliman.
Hodza se izjasio i "oko 10.000 do 20.000 ljudi koji se na Kosovu zovu Gorancima, a Albanci i Srbi ih zovu Srbesima":
- Oni sada sebe zovu Gorancima po Gori, kako se zove taj deo Sare gde oni zive. To su pecalbari, skoro su presli na islam, nema ni 200 godina, a slovenskog su porekla. Mislim
da bi verovatno najpametnije bilo da im se pusti sloboda da se izjasne.
- Mozda da kazemo "u smislu narodnosti", jer i rubrika u kojoj se izjasnjavaju glasi "narodnost".
Sudeci po stenografskim beleskama sa ovog sastanka, odrzanog 10. marta 1970. Hodza je, bar za trenutak, bio zbunjen. Braneci svoj predlog rekao je nesto sto je moglo da znaci da prihvata ovu Todorovicevu korekciju:
- Pojam Turcin i Musliman u glavama tih ljudi je slican - kaze Hodza i od reci do reci nastavlja. - Zato mislim da bi manje bilo nesporazuma ako idemo sa ovim terminom "Musliman u smislu narodnosti"!
U slicnom tonu Hodza je i zavrsio:
- Zato mislim da bi najpametnije bilo da kod Muslimana imamo ovaj naziv ove vrste?
A na koji naziv misli - "u nacionalnom smislu" ili "u smislu narodnosti" - ni reci.
U ovoj konfuznoj situaciji oglasio se i drugi predstavnik srpskih komunista u Izvrsnom birou dr Miroslav Pecujlic.
- Ja mnogo ne verujem - poceo je on - u nauku u ovoj stvari (na koju se pozivala Vida Tomsic u svojoj uvodnoj reci).
Obrazlozenje je bilo dosta otvoreno:
- Tu je nauka upregnuta u ovom i u onom pravcu, a u ovom slucaju posebno je upregnuta, pa ne verujem da je oslonac na nauku u toj stvari objektivan oslonac.
Obrt je bio tipican za ondasnje rasprave u vrhu SKJ:
- Ali nisam to hteo da kazem, nego ja imam utisak da se tu mesaju dve stvari. Jedno je da ove kategorije u popisu, revidirane kategorije, budu jedan korak ka ravnopravnosti, a drugo je druga svar - rekao je on, ne navodeci detaljnije na sta sve misli.
U svakom slucaju poenta njegovog izlaganja isla je u drugom pravcu:
- Mi kazemo da nema jugoslovenske nacije. To je, naravno, tacno. Ali ne baratamo u ovom popisu samo sa nacijama. Tu je nekoliko kategorija - nacija, narodnost, etnicka grupacija i slicno.
Sledilo je i pitanje:
- Sta cemo ciniti sa onima koji su plod tog velikog medusobnog povezivanja licnosti, koji stupaju u te razlicite bracne zajednice, a sta njihova deca za koju je tesko da kazu da su pripadnici ove ili one nacije ili vere. Majka jedne nacije, otac druge. Ostavicemo im nacionalnu neopredeljenost, iskljucivo tu kategoriju, ne pominjuci da su se izjasnili kao Jugosloveni.
U kracoj polemici koja je potom vodena dr Pecujlic je rekao da se "ne zalaze da jugoslovenstvo bude nacija", ali je postavio pitanje "hocemo li samo ove koji se jednostavno izjasne kao Jugosloveni nazivati 'nacionalno neopredeljeni' i kakav ce to efekat imati".
- Ako idemo na to moramo biti spremni da to dobro objasnimo - dodao je Miko Tripalo, isticuci da ce "tu biti puno nerazumevanja".
- Za mene to nije samo pitanje nerazumevanja - nastavio je dr Pecujlic. - Nisam siguran da je ovo resenje, da se Jugosloveni svrstavaju u kategoriju "nacionano neopredeljeni", dobro.
Poenta Pecujlicevog izlaganja je glasila:
- Na jednoj strani (kod Muslimana) ovaj subjektivni kriterijum (da oni muslimanstvo dozivljavaju kao naciju) cujemo kako vrlo bitan, a na drugoj (kod Jugoslovena) ga izbacujemo.
Tripalo je pokusao da bude duhovit:
- Subjektivni cujemo, ali u okviru objektivnog!
U tom trenutku u raspravu se opet ukljucio Mijalko Todorovic, koji je, izgleda, prelomio stvar:
- Sto se Muslimana tice - rekao je on - ocevidno je da smo mi isli u tom pravcu da omogucimo onim Muslimanima koji se osecaju kao narodnost, kao nacija, formirani, da im omogucimo da to kazu. To je vec postalo jedno izvojevano pravo Muslimana u Bosni. Da to sprecavamo ne vidim ni razloga, ni potrebu.
Na slican nacin, iako se u ovom slucaju, po svemu sudeci (jos) nije radilo o "izvojevanom pravu", Todorovic je video i situaciju u Sandzaku:
- Sto se mene tice, mislim da i tim Muslimanima treba, kao i bosanskim, omoguciti da se izjasne i da kazu.
Za njega je u svemu tome postojao samo jedan problem:
- Naravno, posto se radi o velikom broju primitivnog sveta, tu ce biti brkanja religiozne pripadnosti i pripadnosti u smislu narodnosti, ali to se mora objasniti ljudima.
Na kraju Todorovic se izjasnio i oko jugoslovenstva:
- Po pravilu - ocenio je on - u vecini slucajeva to su neki plemeniti motivi, jer time ljudi zele da naglase privrzenost ovoj zajednici. Toga ima medu omladinom, ima i u JNA, ali upravo zbog toga sto tu ima mnogo iluzija treba reci da to ne moze da se tretira kao objektivna kategorija koja postoji u slucaju narodnosti.
SRPSKI ILI NASKI
- SITUACIJA oko Sandzaka - istakao je Fadilj Hodza - je slicna kao i kod Muslimana u Bosni. Bez obzira na to sto Bosna ima svoju istoriju i drugo, ali situacija je slicna. Oni u Sandzaku ne kazu - govoris li srpski, nego - govoris li naski. On nije Srbin, a tu je, jezik mu je slican i tako dalje. On je Musliman.
Hodza se izjasio i "oko 10.000 do 20.000 ljudi koji se na Kosovu zovu Gorancima, a Albanci i Srbi ih zovu Srbesima":
- Oni sada sebe zovu Gorancima po Gori, kako se zove taj deo Sare gde oni zive. To su pecalbari, skoro su presli na islam, nema ni 200 godina, a slovenskog su porekla. Mislim
da bi verovatno najpametnije bilo da im se pusti sloboda da se izjasne.