SEDAM dana posle prve izvrsni biro Predsednistva SKJ je, 10. marta 1970, vodio i drugu raspravu o popisu stanovnistva SFRJ u 1971. Sastankom predsedava Fadilj Hodza, koji saopstava da je "drugarica Vida Tomsic", koja nije bila clan Izvrsnog biroa, vec predsednik Komisije Predsednistva SKJ za razvoj drustveno-politickih zajednica i medunacionalne odnose pozvana da prisustvuje ovoj sednici i reci ce nekoliko napomena u vezi sa popisom.
NJen nastup bio je veoma otvoren, pa je vec u prvim recenicama otkrila zelju najviseg rukovodstva SKJ i SFRJ da predstojeci popis stanovnistva bude prekretnicki.
- Mislim - pocela je ona - da popis narodnosti 1971. treba do kraja rascistiti neke stavove koje smo u ranijim popisima imali.
Usledio je odmah i odgovor na sta misli:
- Ovde smo - nastavlja ona - prezentirali pregled naseg Statistickog zavoda iz koga se vidi da smo sve do Cetvrtog plenuma Centralnog komiteta SKJ (na kome je smenjen potpredsednik SFRJ Aleksandar Rankovic) pomalo lutali u svim tim stvarima. Mada smo tu (na Cetvrtom plenumu), istice ona, sigurno ukinuli kontinuitet sa starom Jugoslavijom koja nije priznavala narode vise od dva-tri.
POSLE ove uvertire ono sto je sledilo moglo se i ocekivati:
- Treba obezbediti politicki pristup kod popisa. Smatram da je vrlo vazan politicki pristup, jer popis ce se praviti na bazi ankete-intervjua. Znaci, nece covek dobiti da napise sam, vec ce anketar doci.
Uz obavestenje da ce biti angazovano "oko 100.000 anketara" za koje je "vrlo vazno kako ce biti instrurani", Vida Tomsic kaze:
- Ako smo na stanovistu ravnopravnosti naroda i narodnosti, onda treba da prestanemo da u popisu redamo narode i narodnosti po velicini i po tome da li su slovenskog ili neslovenskog porekla. Da ih sve poredamo po azbucnom redu.
U tom kontekstu govorila je i o popisu Jugoslovena islamske veroispovesti. Podsecajuci da je u popisu stanovnistva 1961. postojala kolona "Musliman u etnickom smislu", rekla je:
- Sada predlazemo da se tu napise: "Muslimani u nacionalnom smislu".
Oko toga je, nastavila je ona, bilo kolebanja, jer kod nas ima drugih narodnosti koje su islamske veroispovesti koji bi se, ako im se ne bi objasnilo da je to nacija, a ne vera, mozda upisivali kao Muslimani. Zbog toga je bilo predloga da se zovu Muslimani Bosne i Hercegovine, sto je oznacavalo da je to u stvari juznoslovenska grupa, da to nisu Albanci, ali je to otpalo zbog toga sto "imamo identicne stvari u Sandzaku".
- Mislim - naglasila je ona - da nije nista naopako da se upise "Muslimani u nacionalnom smislu" i da im se objasni da je to nacija, a ne vera.
OKO ove grupacije jugoslovenskog stanovnistva bilo je, kako je rekla, i drugih predloga. Pored "Muslimana u nacionalnom smislu" predlagano je da postoji i rubrika "Musliman nacionalno neopredeljen", a bilo je i ideje da se kaze "samo Musliman, bez ovoga u nacionalnom smislu".
Prvi predlog je odbacen, a drugi nije.
- To bi bilo resenje ako imamo dobre popisivace - objasnila je Vida Tomsic i dodala da su iz Makedonije stigle primedbe oko tzv. Torbesa koji su islamske veroispovesti, govore makedonskim jezikom, a postoji opasnost da se upisu kao Muslimani.
U diskusiji koja je usledila ucestvovali su svi clanovi Izvrsnog biroa. Atmosfera je bila naelektrisana, polemika sve zustrija.
Prvi se oglasio Krste Crvenkovski:
- Ako bi drugarica Vida zelela da ponovi, ovo oko Muslimana mi nije dovoljno jasno. Kad se upisuju u Bosni kao Muslimani u nacionalnom smislu - prihvatam. U to necu da ulazim, ali pitanje je kako se upisuju Muslimani izvan Bosne.
ODGOVOR "drugarice Vide" bio je prilicno prizeman. Tvrdeci da sve zavisi od popisivaca ona je u jednom trenutku rekla:
- Ako mu ne das popisnu listu sa rubrikom "Musliman u nacionalnom smislu" vec ga pitas sta je, a on, na primer, makedonski govori i kaze da je Musliman, onda mu popisivac kaze da li si ti Makedonac nacionalno, a Musliman si po veroispovesti - on odgovori "da" i onda to upise.
Popisivaci treba da znaju da ne bi trebalo stvarati jednu muslimansku naciju u Makedoniji - dodala je ona i pokusala potom da objasni situaciju oko Sandzaka:
- Nama su drugovi u Srbiji, na Sandzaku - precizirala je "drugarica Vida" - govorili da ovi ljudi sebe ne osecaju (ni Srbima, ni Muslimanima u etnickom smislu) i da su se popisivali ili kao Jugosloveni ili kao neopredeljeni Muslimani. Ovde ih u etnickom smislu, u Srbiji mislim, ima 51.000 koji su stvarno identicni sa Bosancima - Muslimanima.
Resenje "drugarice Vide" za ovu saroliku sliku pripadnika islamske veroispovesti na Sandzaku bilo je veoma uprosceno:
- Ako neko od njih nece da kaze da je Srbin, popisivac ga pita koje si narodnosti, on kaze nisam Srbin, ja sam Musliman. I onda ga upise kao Muslimana.
POREKLO
U POPISU izvrsenom 1953. islamsko stanovnistvo Bosne i Hercegovine i Sandzaka tretirano je kao grupacija jugoslovenskog porekla koja "nije blize nacionalno opredeljena". Upisivani su u kolonu "Jugosloven-neopredeljen", a za nacionalno neopredeljena lica nejugoslovenskog porekla bila je predvidena kolona "nacionalno neopredeljen".
Prema jednoj rukom ispisanoj tabeli, koja je sacuvana u Titovoj licnoj arhivi, tad su muslimani jugoslovenskog porekla kao "Jugosloveni-neopredeljeni" bili ovako rasporedeni u ondasnjim jugoslovenskim republikama: Srbija 81.000 (centralna Srbija 64.000, Vojvodina 11.000, Kosovo i Metohija 6.000), Hrvatska 16.000, Slovenija 2.000, Bosna i Hercegovina 892.000, Makedonija 2.000, Crna Gora 6.000.
NJen nastup bio je veoma otvoren, pa je vec u prvim recenicama otkrila zelju najviseg rukovodstva SKJ i SFRJ da predstojeci popis stanovnistva bude prekretnicki.
- Mislim - pocela je ona - da popis narodnosti 1971. treba do kraja rascistiti neke stavove koje smo u ranijim popisima imali.
Usledio je odmah i odgovor na sta misli:
- Ovde smo - nastavlja ona - prezentirali pregled naseg Statistickog zavoda iz koga se vidi da smo sve do Cetvrtog plenuma Centralnog komiteta SKJ (na kome je smenjen potpredsednik SFRJ Aleksandar Rankovic) pomalo lutali u svim tim stvarima. Mada smo tu (na Cetvrtom plenumu), istice ona, sigurno ukinuli kontinuitet sa starom Jugoslavijom koja nije priznavala narode vise od dva-tri.
POSLE ove uvertire ono sto je sledilo moglo se i ocekivati:
- Treba obezbediti politicki pristup kod popisa. Smatram da je vrlo vazan politicki pristup, jer popis ce se praviti na bazi ankete-intervjua. Znaci, nece covek dobiti da napise sam, vec ce anketar doci.
Uz obavestenje da ce biti angazovano "oko 100.000 anketara" za koje je "vrlo vazno kako ce biti instrurani", Vida Tomsic kaze:
- Ako smo na stanovistu ravnopravnosti naroda i narodnosti, onda treba da prestanemo da u popisu redamo narode i narodnosti po velicini i po tome da li su slovenskog ili neslovenskog porekla. Da ih sve poredamo po azbucnom redu.
U tom kontekstu govorila je i o popisu Jugoslovena islamske veroispovesti. Podsecajuci da je u popisu stanovnistva 1961. postojala kolona "Musliman u etnickom smislu", rekla je:
- Sada predlazemo da se tu napise: "Muslimani u nacionalnom smislu".
Oko toga je, nastavila je ona, bilo kolebanja, jer kod nas ima drugih narodnosti koje su islamske veroispovesti koji bi se, ako im se ne bi objasnilo da je to nacija, a ne vera, mozda upisivali kao Muslimani. Zbog toga je bilo predloga da se zovu Muslimani Bosne i Hercegovine, sto je oznacavalo da je to u stvari juznoslovenska grupa, da to nisu Albanci, ali je to otpalo zbog toga sto "imamo identicne stvari u Sandzaku".
- Mislim - naglasila je ona - da nije nista naopako da se upise "Muslimani u nacionalnom smislu" i da im se objasni da je to nacija, a ne vera.
OKO ove grupacije jugoslovenskog stanovnistva bilo je, kako je rekla, i drugih predloga. Pored "Muslimana u nacionalnom smislu" predlagano je da postoji i rubrika "Musliman nacionalno neopredeljen", a bilo je i ideje da se kaze "samo Musliman, bez ovoga u nacionalnom smislu".
Prvi predlog je odbacen, a drugi nije.
- To bi bilo resenje ako imamo dobre popisivace - objasnila je Vida Tomsic i dodala da su iz Makedonije stigle primedbe oko tzv. Torbesa koji su islamske veroispovesti, govore makedonskim jezikom, a postoji opasnost da se upisu kao Muslimani.
U diskusiji koja je usledila ucestvovali su svi clanovi Izvrsnog biroa. Atmosfera je bila naelektrisana, polemika sve zustrija.
Prvi se oglasio Krste Crvenkovski:
- Ako bi drugarica Vida zelela da ponovi, ovo oko Muslimana mi nije dovoljno jasno. Kad se upisuju u Bosni kao Muslimani u nacionalnom smislu - prihvatam. U to necu da ulazim, ali pitanje je kako se upisuju Muslimani izvan Bosne.
ODGOVOR "drugarice Vide" bio je prilicno prizeman. Tvrdeci da sve zavisi od popisivaca ona je u jednom trenutku rekla:
- Ako mu ne das popisnu listu sa rubrikom "Musliman u nacionalnom smislu" vec ga pitas sta je, a on, na primer, makedonski govori i kaze da je Musliman, onda mu popisivac kaze da li si ti Makedonac nacionalno, a Musliman si po veroispovesti - on odgovori "da" i onda to upise.
Popisivaci treba da znaju da ne bi trebalo stvarati jednu muslimansku naciju u Makedoniji - dodala je ona i pokusala potom da objasni situaciju oko Sandzaka:
- Nama su drugovi u Srbiji, na Sandzaku - precizirala je "drugarica Vida" - govorili da ovi ljudi sebe ne osecaju (ni Srbima, ni Muslimanima u etnickom smislu) i da su se popisivali ili kao Jugosloveni ili kao neopredeljeni Muslimani. Ovde ih u etnickom smislu, u Srbiji mislim, ima 51.000 koji su stvarno identicni sa Bosancima - Muslimanima.
Resenje "drugarice Vide" za ovu saroliku sliku pripadnika islamske veroispovesti na Sandzaku bilo je veoma uprosceno:
- Ako neko od njih nece da kaze da je Srbin, popisivac ga pita koje si narodnosti, on kaze nisam Srbin, ja sam Musliman. I onda ga upise kao Muslimana.
POREKLO
U POPISU izvrsenom 1953. islamsko stanovnistvo Bosne i Hercegovine i Sandzaka tretirano je kao grupacija jugoslovenskog porekla koja "nije blize nacionalno opredeljena". Upisivani su u kolonu "Jugosloven-neopredeljen", a za nacionalno neopredeljena lica nejugoslovenskog porekla bila je predvidena kolona "nacionalno neopredeljen".
Prema jednoj rukom ispisanoj tabeli, koja je sacuvana u Titovoj licnoj arhivi, tad su muslimani jugoslovenskog porekla kao "Jugosloveni-neopredeljeni" bili ovako rasporedeni u ondasnjim jugoslovenskim republikama: Srbija 81.000 (centralna Srbija 64.000, Vojvodina 11.000, Kosovo i Metohija 6.000), Hrvatska 16.000, Slovenija 2.000, Bosna i Hercegovina 892.000, Makedonija 2.000, Crna Gora 6.000.