Razvoj seoskog kostima u Sredackoj župi, Sirinicu i Prizreskom Podgoru zavisio je, kao i u gradu, od stepena uklopljenosti pripadnika grupe u globalna društvena zbivanja. Nacin raslojavanja kostima ukazuje da se radi o potrebi brzog uklapanja u nove prilike. Ta promena kostima ne mora da znaci da je došlo i do suštinskih izmena zivota, navika i obicaja pojedinca.
Sredacka župa je imala veliki znacaj za razvitak i opstanak grada Prizrena. I ako je bila usmerena na grad, ona ni jednog trenutka nije podlegla moci prestonice. Srecani su kao pecalbari uspeli da ocuvaju svoju autonomiju u odnosu na grad.
Njihov kostim je potvrda neverovatne samosvesti života koji reprezentuje svojom lepotom i skladom boja i veza jedan od najlepših kostima Kosova i Metohije. Sastoji se od košulje dugih rukava ukrašene raznobojnim ornamentima obodom razreza na grudima i duž uzdužnih linija rukava; zubuna od belog sukna; aljine; cojanih jeleka; vunenih pregaca i pojasa. Simbol nastavka srednjovekovne duhovnosti nosi prevez – karakteristicno oglavlje udatih žena. Prevez pocinje da se gubi vec krajem prošlog veka iz upotrebe.
Kostim Sirinica je specifican po svojoj pamucnoj beloj košulji koja je ispod pazuha plisirna, ”podgrljacem” je umetnuti trouglasti plastronom ukrašen vezom od ”manastri” i vunenog raznobojnog konca; suknenim jelekom ukrašenim srmenim koncem, crvenim perlicama (”kostrankama”) i po obodu žutim metalnim pucetima, pojasom od tifona ili coje prenizani manistrom i dvema pregacama prednjom (”bošcom”) i malo zadnjom pregacom,vunenom, sitno na branom.
Slicne odevne predmete zaticemo i u Podgoru:obe pregace, košulja od kudelje ili pamuka, jelek, pojas i slicno. Prevez Sirinica i Podgora su daleko skromniji u odnosu na prevez Sredacke župe.
Posebnost seoskog kostima istice i nakit kao obavezan satavni deo: ”prenišce” od sitnijih parica, razne niske manistri i krst, pun, ukrašen raznobojnim staklom i paricama.
Na osnovu materijala iz ove tri seoske oblasti moguce je izdvojiti tri etape u raslojavanju ovih kostima:
Period do 1900
Kostim je u punom razvojnom obliku. Osnovna prepoznatljiva komponenta kostima je prevez i sukneni gornji delovi (zubun, dolaktenik, aljina). Nakit je pretrpan parama, ”manastrima”, perlicama, dugmicima, obaveznim krstom. U ovom periodu kostim je pre svega, deo kucne radinosti.
Period od 1900 do Drugog svetskog rata
Period konsolidovanja dve namreskane pregace intenzivnih boja: bošce kao zadnje pregace (žute u Sredackoj , narandžaste u Podgoru i tamno crvene u Sirinicu) i skutace, kao prednje pregace (ravne u Sirinicu i Podgoru i namreskane pregace intenzivnih boja u u Sredackoj župi. Sve više prodiru industrijske tkanine i roba: marame, košulje, jeleci cipele i drugo.
Period posle Drugog svetskog rata
Nastaje ujednacenje kostima. Potpuno se preuzimaju tamne nafaltane vunene suknje, ravne prednje pregace i gotovi odevni predmeti. Iz ovoga se vidi da raslojavanje kostima ide u pravcu preuzimanja lakših kupovnih tkanina, pojednostavljenju ornamenata, sve to u cilju lakšeg i bržeg obavljanja svakodnevnih i mukotrpnih kucnih obaveza.